Kraljica u suzama
Kraljica Natalija Obrenović nije imala srećnu sudbinu. Tragedije u njenom životu samo su se nizale.
U bogatoj i imućnoj porodici rodila se Natalija Petrovna Keško u Firenci 1859. godine. Bez oca Petra, ruskog pukovnika ostaje sa samo šest godina, a majka, princeza iz kneževine Moldavije, umire kada je Natalija imala 15 godina.
Za Milana Obrenovića udaje se sa svojih 16 godina, i rađa sina Alesandra. Porođaj je jedva preživela, a zatim rađa Sergeja koji je, nažalost, živeo samo pet dana.
Kralj i kraljica nisu zastupali iste političke stavove, ali nesuglasice među njima esklirale su kada se pročulo o Milanovim neverstvima. Kraljevski par odlučuje da okonča ovaj brak i Natalija biva proterana. Sa sinom odlazi u Nemačku, ali joj Milan traži sina. Nakon oklevanja pristaje.
Nedugo zatim, nakon kapitulacije pred Bugarskom, kralj je abdicirao.
Natalija prelazi u Francusku, a tamo joj društvo pravi Draga Mašin, na čiju lepotu sin Aleksandar ne ostaje imun iako je Draga bila starija od njega 12 godina.
Kada su rešili da se venčaju, kraljica se sina pismenim putem javno odriče.
Kako Aleksandar biva ubijen sa svojom starijom suprugom, za pomirenje sa majkom nije bilo prilike. Natalija odlučuje da se povuče iz javnog života, duboko pogođena ovim gubitkom i odlazi u katolički manastir gde prihvata i katoličku veru.
Umrla je u bedi i siromaštvu.
Narod ju je voleo i prozvao „srpskom majkom“ jer je pomagala ranjenim vojnicima tokom bugarske invazije i koristila svaku priliku da ime Srbije opere pred svetom i Evropom.
