Jesen nam donosi jednu od poslastica kesten, koji nije samo ukusan već ima brojna pozitivna svojstva.
Nutricionisti kažu da je zdrava količina 85 grama kestena na dan.
Kesten sadrži gram masti i manje od 70 kalorija na 30 grama. Sadrži i vitamin C, a dnevna doza od 85 grama kestena sadrži 45 odsto dnevnih potreba organizma za vitaminom C.
Plod kestena bogat je folatima. U njemu ćete osim vitamina C pronaći i vitamine B1, B2 i B6 i folnu kiselinu. Ona je zaslužna za formiranje crvenih krvnih zrnaca i za sintezu DNK. Ovo je hrana dobra za trudnice, jer sprečava pojavu anomalija kod fetusa.
Jedući kestenje, u organizam ćete unijeti i važne materije poput vlakana, magnezijuma, bakra, mangana, kalcijuma, gvožđa, cinka i kalijuma.
Unosom kestena, vlakna će pomoći da se smanji nivo holesterola. Od kestena može da se pravi i brašno i pire, jer je, kao i lješnik i badem, bez glutena.
Ovaj plod možete da jedete skuvan, pečen, kao pire ili pripremljen u čaju. Kestenje pomaže kod probavnih i bubrežnih tegoba, a čaj od kestena pomaže kod simptoma astme i bronhitisa.
Divlji kesten kao lijek koristi se kod problema s proširenim venama i popucalim kapilarama, kod hemoroida, bolnih menstruacija i uvećane prostate.
U kestenu se nalazi visok nivo mono-nezasićenih masti, kao što su oleinska i palmitinska. One štite kardiovaskularni sistem i pomoći će, uz vlakna u kestenu, da se snizi nivo holesterola.
Kesten ima svojstvo da izbacuje vodu iz organizma, pa time pomaže kod bubrežnih i želudačnih tegoba. Pomoći će pri cirkulaciji i protoku hrane kroz crijeva, kao i vode.
Zbog protivupalnih svojstava, kesten je idealna namirnica za ljude koji pate od artritisa i reume.
