Gastropareza predstavlja poremećaj koji se javlja kada želucu treba previše vremena da se isprazni. Poremećaj je poznat i pod nazivom odloženo pražnjenje želuca, rezultat je oslabljenih ili abnormalnih mišića želuca. Ne postoji lek za gastroparezu, ali uz medicinski tretman moguće je kontrolisati simptome.
Tačan uzrok bolesti je nepoznat. Međutim, veruje se da je bolest povezana sa nervom Vagusom, koji kontroliše kretanje hrane kroz digestivnu cev, ukoliko dođe do njegovog oštećenja može doći do usporenog ili potpunog prestanka varenja hrane.
Njačešći uzroci oštećenja nerva su povezani sa dijabetesom, pogotovo ukoliko se ne kontroliše. Uzroci mogu biti i operacije digestivne cevi ili u blizine iste, koji takođe mogu dovesti do oštećenja nerva.
Faktori rizika
Određena zdravsvena stanja mogu dovesti do otežanog pražnjenja želuca, pa samim tim i do povećanog rizika za nastanak gastropareze. Najčešće se misli na:
Dijabetes melitus
Infekcije (najčešće sa Helicobacter pylori)
Poremećaji u ishrani, poput anoreksije ili bulimije
Hipo i hipertireoza
Parkinsonova bolest
Neki tretmani za lečenje kancera
Lekovi koji usporavaju pražnjenje želuca
Simptomi
Simptomi gastropareze variraju, od blagih i umerenih do izuzetno izraženih. Obuhvataju sledeće simptome:
Bol u gornjem abdomenu (bol u želucu)
Mučnina
Povraćanje
Gorušica
Gubitak apetita
Višak gasova
Nadutost
Varijacije u vrednosti šećera u krvi (Regulacija šećera u krvi)
Osećaj sitosti posle male količine unete hrane
Neuhranjenost
Nenamerni gubitak težine
Otečen abdomen
Dijagnoza
Za dijagnostifikovanje gastopareze neophodno je prvo uzeti anamnezu i obaviti fizikalni pregled. Nakon toga se pristupa dodatnim dijagnostičkim metodama, koje obuhvataju:
Ultrazvuk abdomena. Omogućava vizualizaciju organa i ovim putem se isključuje pankreatitis i bolesti žučne kese.
Rendgen sa kontrastom. Kontrastno sredstvo je barijum, koji pacijent pije. Uz pomoć rendgena možemo zaključiti kako se hrana kreće kroz organizam pacijenta, jer posmatramo kretanje barijuma.
Endoskopija (Gastroskopija) Procedura prilikom koje se endoskopom ulazi kroz usta pacijenta i pomoću kamere na vrhu se posmatra sluznica želuca.
Nakon što Vaš doktor isključi postojanje drugih bolesti, indikovaće finalne testove koji će potvrditi postojanje gastropareze. Ti testovi obuhvataju:
Scintigrafija gastričnog pražnjenja. Podrazumeva da pacijent proguta malu količinu radioaktvne supstance (radiofarmaka) i da se dobije informacija o brzini varenja hrane.
Smartpill ili „Pametna pilula“. Pilula koja sadrži spravu koja nam omogućava da pratimo kojom se brzinom hrana vari u želucu.
Komplikacije
Simptomi gastropareze, poput povraćanja i gubitka apetita, mogu dovesti do dehidratacije i neuhranjenosti što može dovesti do niza drugih problema:
Nizak krvni pritisak
Pojačani otkucaji srca
Ubrzano disanje
Smanjenje količine izlučenog urina
Oslabljen imuni sistem
Loše zarastanje rana
Slabost u mišićima
Lečenje
Ukoliko je uzrok gastropareze dijabetes, tretman bi uključivao prvenstveno regulaciju šećera i postavljanje tih vrednosti u opseg referentnih, a tek onda eventualnu terapiju lekovima ili čak operaciju.
Promene u ishrani. Poseta nutricionisti je obavezan deo terapije gastropareze. Nutricionista Vam preporučuje lako svarljivu hranu koja pritom omogućava vašem organizmu da je lakše apsorbuje.
Dobro skuvano voće i povrće (da bi se smanjila količina vlakna)
Konzumiranje nemasne hrane
Konzumiranje vode tokom obroka
Izbegavanje hrane koja sadrži veliku količinu vlakana poput narandži i brokolija
Jeftinija opcija od nutricioniste je da potražite pomoć od Vašeg doktora i fitnes trenera>>.
Lekovi. U terapijji gastropareze doktor Vam može prepisati jedan ili kombinaciju lekova.
Prohrolperazin i difenhidramin se koriste u prevenciji mučnine i povraćanja
Metohlorpramid i cisaprid stimulišu stomak i ubrzavaju varenje
Operacije. Cilj operacije je omogućiti lakše pražnjenje želuca (npr. želudačni bajpas)
izvor:produzizivot.com
