Pucavac, puknež, pušina, trava od uroka nazivi su lekovite biljke koja se često može naći na travnjacima i livadama. Reč je o medonosnoj biljci koja ima brojna lekovita svojstva.
Pucavac latinskog naziva Silene vulgaris, je biljka koja pripada porodici karanfila. Rasprostranjena je po Evropi i Severnoj Americi kao korov na livadama i travnjacima.
Karakteristike i primena
Reč je o medonosnoj, lekovitoj i jestivoj biljci. Cveta od maja do septembra. U pitanju je trajna zeljasta biljka s razgranatim korenjem koja naraste do 80 cm. Stabljika je gola, uspravna i pri vrhu razgranata s belim do bledoružičastim cvetovima prepoznatljivim po naduvenoj čašici. Raste po suvim travnatim obroncima i livadama, na kršu, šljunkovitim i kamenim terenima.
Pucavac se bere u vreme cvetanja. Koristi se mlado lišće, pupoljci i cvetovi. Listovi mogu da se upotrebe za salatu, variva i čorbe, ili kao prilog uz riblje specijalitete. Listovi sadrže 50-70 odsto vitamina C, i oko 6 odsto karotina.
Lekovita svojstva
Čaj od pucavca se koristi u lečenju bakterije Escherichia Coli, bolesti mokraćnih kanala, bubrega, vaginalnih mertitisa. Takođe čaj od pucavca pomaže u lečenju gastritisa sa povećanom kiselinom, dizenterije, kod otoka (edema), umiruju nervni sistem i pomaže kod lečenja epilepsije. Koren se može upotrebiti kao zamena za sapun. Dobija se kuvanjem korena u vrućoj vodi.
Priprema čaja
1 kašika suve biljke (listovi, stabljika i cvetovi) preliti s 200 ml vrele vode. Pustiti da odstoji 15 minuta, i konzumirati 3 šolje dnevno.
