Velibor Spužić (Orahovac, 10. novembar 1934 — Požarevac, 9. mart 2002) bio je srpski pevač narodne muzike.
Velibor Spužić rođen je 10. novembra 1934. godine u Orahovcu na Kosovu, od oca Todora i majke Olge. Bio je peto od šestoro dece u porodici. Godine 1941. porodica Spužić, morala je da se iseli sa Kosova i otišla je u Ćićevac. Na samom kraju rata 1945. godine dok su živeli u Ćićevcu, u dečjoj igri, pao je sa drveta i iščašio kuk. Posledica toga je da mu je leva noga ostala kraća. Zbog tog preloma je nosio gips 11 meseci, a zatim je dosta vremena proveo u bolnici u Sremskoj Kamenici i nekoliko godina zakasnio sa školovanjem. Iz Ćićevca se porodica preselila u Zemun, a ubrzo zatim u Požarevac, gde mu se otac zaposlio kao činovnik u poreskoj upravi. U Požarevcu je počeo da peva i svira harmoniku, na komšijskoj harmonici.
Bio je član KUD „Abrašević“, gde je i dobio nadimak Kvaka, zahvaljujući drugu, koji je želeo da ga nazove fakinom (mangup). Školske 1952/53 godine, napustio je srednju školu i dobio prvi aganžman u kafani „Dunav“ u Velikom Gradištu. Tada su mu kupili harmoniku, koju je morao da otplati sviranjem, pod uslovom da ostane da svira u kafani do isplate poslednje rate. U istoj kafani je pevao i meksikanske pesme.
Godine 1968. u Pančevu u Domu armije upoznao se sa Budimirom Bucom Jovanovićem, tada već poznatim kompozitorom narodnih pesama, koji mu je ponudio da snimi prvu singl ploču sa četiri pesme. Uz naslovnu „Na rastnaku“, tu su se našle: „Dođi, ublaži bol srca mog“, „Oj, Dunave plavi“, „Kad dođe dan“. Singl je snimio zagrebački „Jugotonom“. Ploča je prodata u 400.000 primeraka, a imala je srebrno i zlatno izdanje.
U leto 1968. godine Rade Mumin, direktor Beogradske estrade, ponudio mu je ugovor. Prvi ozbiljniji nastup imao je iste godine u Domu sindikata sa pesmom „Pođimo u krčmu staru“, a u jesen je učestvovao na festivalu u Soko Banji, gde je osvojio prvu nagradu publike. Naredne godine snimio je drugu singl ploču pod nazivom i Neverna ljubav, a na festivalu „Ilidža’69“, po oceni stručnog žirija podelio prvo mesto sa Nadom Mamulom.
Prvi album izdat je 1971. godine u izdanju Jugotona. Na njoj su se našle pesme sa prvih pet singlova.
Imao je mnogo uspona i padova, novac je brzo zarađivao, ali ga brzo i trošio. Voleo je kafanu i žene, ženio se četiri puta. Njegova popularnost je vrtoglavo rasla, dostizala vrhunac, a zatim padala. Objavio je 23 singla i 16 albuma i 3 CD-a.
Poslednji koncert je održao 1996. godine. Naredne 1997. doživeo je moždani udar, oduzela mu se cela desna strana tela i moć govora. Uspeo da se oporavi zahvaljujući Hanki Paldum koja ga je odvela u Sarajevo i finansirala troškove lečenja. Marta 1998. godine održan je veliki humanitarni koncert u Hali sportova u Požarevcu, a sav prihod je bio usmeren za Kvakino lečenje. Najzaslužniji za održavanje koncerta bili su Zoran Kalezić i Zorica Brunclik.
Umro je 9. marta 2002. godine u bolnici u Požarevcu, a dva dana kasnije je sahranjen na Starom groblju u Požarevcu.