Prema narodnom verovanju, ivanjsko cveće, odnosno broćac, gospin pomoćnik i prostirač, ivanova trava, jovanova travčica, čuva kuću i štiti ljubav
Od ivanjskog cveća (Galium verum) ne prave se samo tradicionalni venčići za Ivanjdan (7. jula). Prema narodnom verovanju, ivanjsko cveće, odnosno broćac, gospin pomoćnik i prostirač, ivanova trava, jovanova travčica, čuva kuću i štiti ljubav. Od ove biljke sitnih žutih cvetova i igličastih listova vekovima se prave letoviti čajevi za jetru, bubrege i protiv kožnih oboljenja.
Prema legendi, Bogorodica, u blagoslovenom stanju, prilegla je da se odmori na bokor ivanjskog cveća, koje od tada prijatno miriše na med. Ovaj miris potiče od esencijalnog ulja, a pored njega biljka sadrži i flavonoide, antrahinone i iridoide. Ivanjsko cveće ima dugu tradiciju upotrebe u čajevima za jačanje i čišćenje jetre. Ovo verovatno ima veze sa doktrinom znaka, srednjovekovnom teorijom po kojoj biljke izgledom podsećaju na organ koji leče (biljke za jetru i žuč po ovoj doktrini su bele, žute ili narandžaste boje). Kada se koristi za čišćenje jetre, ivanjsko cveće meša se sa travom ivom i maslačkom.
Ono blagotvorno utiče na urogenitalni trakt. Najbolje rezultate daje kada se pomeša u jednakoj meri sa zlatnicom. Dnevno se pije litar čaja podeljeneno u tri jednake doze. Narodna medicina ivanjsko cveće ceni i kao sredstvo za zaustavljanje obilnih menstrualnih ili krvarenja iz hemoroida u kombinacijisa rusomačom i hajdučicom. Francuska tradicionalna medicina poštuje ovu biljku i posebno je preporučuje epileptičarima, ali moderna fitoterapija ne koristi ivanjsko cveće za tu svrhu.
Ivanjsko cveće se veoma često i uspešno upotrebljava u lečenju kožnih bolesti, posebno psorijaze. U tom slučaju na obolela mesta stavljaju se obloge od sveže biljke. Od velike koristi je ako se uz ovo pije i čaj od divlje biljke dan i noći. Vekovima se koristilo i za sirenje mleka. Ova tradicija sačuvana je i danas u nekim delovima Grčke.
Postoje tri vrste ove biljke i njihova lekovitost je različita. Najpoznatije i najčešće u upotrebi je žuto ivanjsko cveće, ali belo je takođe izuzetno važno i treba ga što više koristiti zbog antikancerogenog dejstva. Ova biljka najčešće raste u višim predelima, a visoka je oko 30 do 60 cm i cvetovi joj mirišu na med. Ivanova trava raste samoniklo na suvim brdskim livadama i pašnjacima, pored puteva, ali i na rubovima listopadnih šuma. U lekovite svrhe koristi se samo cvet, koji se bere u julu.
Ima bele cvetove (Galium mollugo) i blag opor miris meda, a može se naći pored puteva i na blagim padinama. Za razliku od žutog (Galium verum), stabljike ove biljke su više horizontalne. Za treću vrstu (Galium aparine) mnogi i ne znaju, i misleći da je korov čupaju je, a u stvari je veoma lekovita. Uz pomoć povećih bodlji kojima je obrasla stabljika, ova biljka se “penje“ i kači za dlake životinja i zato se u narodu zove prilepac.
Sve tri vrste imaju lekovitu moć u čišćenju bubrega, jetre, pankreasa i slezine. Posebno se preporučuju u slučaju oboljenja limfnih žlezda, a lekovitost je velika i kada se primenjuju spolja. U vidu obloga se koriste za lečenje mitesera, rana, potkožnih čireva, a kao obloga delotvorne su kod svih oblika karcinoma kože. Ivanjsko cveće je našlo svoju primenu i kod karcinoma grla, jezika i glasnih žica – upotrebljava se za pijenje i ispiranje grla. Da bi se sačuvala boja i lekovitost, gornji delovi biljke s cvetovima se odsecaju i suše u hladu na promajnom mestu zaštićenom od kišnih kapi. Pakuju se u lanene ili papirne vreće, ali i u steklene tegle i čuvaju na tamnom i hladnom mestu.
Ivanjsko cveće sadrži vitamin C, organske kiseline, minerale, etarsko ulje, heterozide, saponozide, vosak, tanine, crvenu boju, flavonoide, antrahinone, iridoide…
Čajem do zdravlja
PostojI više načina kako se koristi ivanjsko cveće, a sve zavisi u koju svrhu je neophodno napraviti topli napitak. U većini slučajeva se meša s drugim travkama. Za osnovni čaj se koriste uglavnom sveži cvetovi, jer sadrže više nutrijenata i organskih jedinjenja, ali i sušeno bilje. Takođe je veoma popularan sok, odnosno kaša za spoljnu upotrebu.
Za čišćenje jetre
Pomešati po 100 grama ivanjskog cveća, trave ive i korena maslačka.
Odvojiti dve supine kašike i preliti s tri decilitra ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti jedan sat.
Procediti i piti nezaslađeno pola sata pre jela.
Izbacivanje peska
Za lečenje urinarnog trakta i izbacivanje peska blagotvoran je čaj od samo dve biljke:
100 grama ivanjskog cveća i 100 grama zlatnice Dve supene kašike mešavine suvih biljaka potopiti u pola litra hladne vode, zagrevati i kuvati nekoliko minuta. Skloniti sa šporeta, poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. Procediti i piti nezaslađeno tri puta na dan.
Ublažavanje psorijaze
Pedeset grama svežeg ivanjskog cveća samleti u mašini za meso ili izmiksati. Toj masi dodati kašičicu nevenovog ulja i u tankom sloju namazati obolela mesta. Zaviti gazom i ostaviti pola sata. Zatim isprati čistom vodom, osušiti, pa namazati sokom od čuvarkuće.
