Sve je u njihovim rukama
Malo više od jedne četvrtine članova uprave javno listiranih kompanija (28 odsto) bile su žene, a manje od jedne petine (18 odsto) žena bile su viši rukovodioci. Drugim rečima, mada predstavljaju polovinu zaposlenih u EU, žene nastavljaju da budu manje zastupljene među rukovodiocima.
Letonija je jedina zemlja u kojoj žene predstavljaju većinu među rukovodiocima (53 odsto). Nakon nje najviše je žena na upravljačkim pozicijama u Bugarskoj (49 proecenata), Poljskoj (48 odsto), Estoniji (46 odsto) i u Sloveniji (44 procenata). Najmanje je žena na upravljačkim pozicijama u Kipru (19 odsto) i Luksemburgu (23 odsto).
U bazi ima podataka i za Srbiju od 2013. pa su ovde rangirane zemlje prema promeni udela žena u upravljačkoj zaposlenosti.
Srbija je imala suprotan trend kod udela žena na upravljačkim pozicijama u odnosu na EU: dok je on u EU povećan sa 35,2 odsto u 2013 na 36,7 procenata u 2018, u Srbiji je smanjen sa 36,3 na 33,9 odsto. Srbija je u 2013. bila iznad evropskog proseka, mereno ovim pokazateljem rodne ravnopravnosti, a u 2018. je bila ispod.
U ovom petogodišnjem periodu 26 zemalja je povećalo udeo žena u rukovodećem osoblju dok je devet smanjilo.
Interesantno je da je najveći rast udela imala Crna Gora, za 12,2 strukturna poena, te je udeo žena povećan sa 28,6 na 40,7 odsto. Nakon Luksemburga tu je i Severna Makedonija koja je treća po ovom rastu udela, za 6,5 strukturnih poena, sa 29,1 na 35,6 procenata. Sada ove dve susedne zemlje imaju veći udeo žena, a u 2013. su imale manji, u odnosu na Srbiju, piše Makroekonomija.
Pošto je Crna Gora postala članica NATO, a Severna Makedonija je na putu da to postane iz ovih podataka može se izvući jasna pouka: ukoliko želimo u NATO moramo da zamenimo najmanje hiljadu rukovodioca ženama, kako bi one zastupljene u skladu sa prosečnim udelom u EU.
U Srbiji je smanjen broj žena na rukovodećim pozicijama za 2,4 strukturna poena. Veće smanjenje imale su samo Danska i Mađarska.
U Srbiji je u 2019 udeo žena u upravnim odborima bio 16 odsto a među višim rukovodiocima 21 procenata i kod prvog pokazatelja Srbija je bila ispod proseka, a kod drugog iznad proseka EU.
Interesantno je da je najveći rast udela imala Crna Gora, za 12,2 strukturna poena, te je udeo žena povećan sa 28,6 na 40,7 odsto. Nakon Luksemburga tu je i Severna Makedonija koja je treća po ovom rastu udela, za 6,5 strukturnih poena, sa 29,1 na 35,6 procenata. Sada ove dve susedne zemlje imaju veći udeo žena, a u 2013. su imale manji, u odnosu na Srbiju, piše Makroekonomija.
Pošto je Crna Gora postala članica NATO, a Severna Makedonija je na putu da to postane iz ovih podataka može se izvući jasna pouka: ukoliko želimo u NATO moramo da zamenimo najmanje hiljadu rukovodioca ženama, kako bi one zastupljene u skladu sa prosečnim udelom u EU.
U Srbiji je smanjen broj žena na rukovodećim pozicijama za 2,4 strukturna poena. Veće smanjenje imale su samo Danska i Mađarska.
U Srbiji je u 2019 udeo žena u upravnim odborima bio 16 odsto a među višim rukovodiocima 21 procenata i kod prvog pokazatelja Srbija je bila ispod proseka, a kod drugog iznad proseka EU.
