Izbezumljena, naduta od plača, tresla se od užasa i straha“!
Goca Božinovsaka otvorila je dušu i ispričala kakav je pakao prošla posle razvoda, a u to vreme je živela sa koleginicom Zlatom Petrović po podrumima.
– Sa Zlatom sam se družila još dok je bila sa Hasanom u braku. Dođe ona kod nas sa Mikijem, Hasan i Rade odu, nas dve ostanemo sa decom. Znale smo se još pre nego što se udala za Hasana. Dok sam ja pevala kod Loće, ona je pevala u Lipovačkom cvetu. U isto vreme smo se rastale od očeva svoje dece. Zajedno smo krenule u novi život. Joj, šta smo sve preživele. Mnogo smo radile, trčale, stvarale. Živele smo po iznajmljenim ćumezima i podrumima, po šupama i rupama. Jedno vreme smo živele u nekom podrumčetu u kojem je živeo jedan deda. Podrum buđav, pun vode, čim je deda umro, familja izdala stan. Ma nije ni bilo svetla, po mraku pipaš da dođeš do vrata… A na vratima dedina umrlica. Ma kao da smo živele u mračnom i vlažnom podrumu sa mrtvim dedom! Sećam se, kada sam se jedne večeri vratila kući, zateknem uplakanu Zlatu. Izbezumljena, naduta od plača, tresla se od užasa i straha. Kaže, dolazio i sedeo sa njom mrtav deda. Ma strašno je bilo, ali bile smo mlade, život nam je bio lep – prisetila se Goca.
