Pravilno držanje tela važno je stvarati u ranom uzrastu od kada dete prohoda i nastaviti sa njegovim praćenjem kroz dalji rast i razvoj deteta. Jedan od čestih deformiteta je skolioza, bočna iskrivljenost jednog dela kičme ili cele kičme.
O svim detaljima ovog zdravstvenog problema za sajt Trudnoća i zdravlje govori Vera Bogavac Tavrić, strukovni fizioterapeut specijalista. Prema njenim rečima, roditelji su ti koji svako, pa i najmanje odstupanje u razvojnoj fazi deteta treba da uoče i odmah se obrate lekaru.
– Kada se na vreme uoči potencijalni problem može se izbeći razvoj deformiteta kičmenog stuba. To je od velike važnosti za dete kako bi u funkcionalnom smislu moglo da odgovori novim razvojnim zahtevima – kaže Vera Bogavac Tavrić uz detaljno objašnjenje problema koji mogu nastati ukoliko se promene ignorišu.
Funkcionalna skolioza nestaje pri antefleksiji trupa (naginjanju napred), dok se strukturalna skolioza ne ispravlja u tom položaju. Funkcionalne ili labave skolioze nastaju usled lošeg držanja, kao i kompenzatorno usled poremećenih statičkih odnosa, neuroloških i mišićnih poremećaja (prividno ili pravo skraćenje noge, deformitet kuka, spazam paravertebralne muskulature, kontrakture kuka i kolena).
Strukturalne skolioze su uvek praćene koštanim poremećajima i rotacijom kičmenih pršljenova. Pored bočne iskrivljenosti može postojati lordoza ili kifoza. Kao posledica rotacije pršljenova javlja se gibus (grba). Postoji veći broj podela strukturalnih skolioza.
– Klinički pregled pruža informacije o krivini kičmenog stuba, nižem položaju ramena na strani konkaviteta – tzv pad ramena na jednoj strani, denivelaciji lopatica, asimetriji Lorencovih trouglova (linija-trouglovi stasa), asimetrija kukova i donjih ekstremiteta, viši položaj jedne ilijačne kosti, hipotrofija mišića na konkavnoj strani, deformitet grudnog koša.
Prvi kritičan period razvoja deteta, koji dovodi do poremećaja ravnoteže i nastanka skolioza je u prvoj godini kada se dete uspravlja a mišićno-ligamentarni aparat nije spreman za ovu funkciju. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto se roditelji beba upućuju da isključivo prate motorni razvoj bebe, da ne žure u postavljanju bebe u sedeći ili stojeći položaj. Kod male dece tonus ne postoji i stav se obezbeđuje mišićnim kontrakcijama. Usled brzog zamora mišića deca traže prinudne položaje, na primer bočno naginjanje, ležanje na stolu, oslonac na lakat pri sedenju… Moramo razumeti osnovne fiziološke obrasce motornog razvoja kod dece kako bi smo pre svega pravilnom prevencijom reagovali u nastanku skolioza.
Prevencija nastanka skolioza i kifoza je pre svega dovoljno fizičke aktivnosti, korekcija lošeg stava, rano otkivanje deformiteta i promena mišićnog tkiva (skraćeni mišići, spazam, slabi mišići…) Prognoza je dobra kod spore progresije skolioze.
Lečenje skolioze zavisi od stepena deformiteta. Konzervativni tip lečenja se primenjuje pre koštane zrelosti ukoliko je krivina skolioze do 20 stepeni. Ovaj vid lečenja obuhvata kineziterapiju, termoterapiju, elektroterapiju, hidroterapiju. Ortopedsko lečenje se primenjuje kod skolioze sa krivinom od 20 do 40 stepeni i podrazumeva primenu ortoza, midera i fizikalne terapije. Kod skolioze gde je krivina veća od 45 stepeni neophodno je hirurško lečenje. Jako je bitno da se postojanje skolioze uoči što ranije.
Postoji nekoliko faza kroz koje se prati postojanje mogućeg deformiteta, počinje pregledom pedijatra u porodilištu, zatim redovnim sistematskim pregledom deteta u trećoj godini života; pregled pred polazak u školu a nakon toga redovni školski sistematski pregledi.
Cilj konzervativnog lečenja jeste da zaustavi dalju progresiju deformiteta, da koriguje skoliotičnu krivinu u najvećoj mogućoj meri, da ne dozvoli da ugao krivine bude veći od 40-50 stepeni na kraju koštanog rasta, da se izbegne operativno lečenje ukoliko je to moguće.
Skolioze nose sa sobom brojne komplikacije kao što su estetski problem, narušena postura i funkcija lokomotornog aparata, smanjenje vitalnog kapaciteta pluća i opterećenje srca, bol u leđima, poremećaji opšteg stanja… Mišićni disbalans nastaje kao posledice skraćenih struktura na konkavnoj stani kičme i izduženost na konveksnoj strani. Bilo da se radi o minimalnom stepenu skolioze ili ne, neophodno je da se dete prati od stane pedijatra, roditelja, medicinske sestre, vaspitača, kao i specijalističkog dela tima koga čine fizijatar, fizioterapeut, ortoped, ortotičar i psiholog.
– Vežbe za skoliozu, kao i za sve ostale deformitete, rade se samostalno ali uz povremeno praćenje od strane fizioterapeuta i kontrola fizijatra – kaže Vera Bogavac Tavrić, strukovni fizioterapeut specijalista.
