Raskrinkala sam internet kazanovu

Čim su se pojavile, društvene mreže prosto su opčinile mlade, a u taj svet, sasvim spontano, uplovila sam i ja. Sećam se da me je tog leta sestra od ujaka naučila kako da otvorim profil na My spaceu, gde se mogu pronaći stari prijatelji, ali i upoznati novi zanimljivi likovi.
– Zabavno je – rekla mi je – staviš svoju fotku, nekoliko osnovnih podataka o sebi, napišeš šta voliš i eto te u kul ekipi sa interneta! Evo, ja ću ti biti prvi prijatelj. Chocolate girl, to mi je nik. Jao, pa moramo i tebi da smislimo neki! – uzbuđeno ini je pojašnjavala važna pravila moja mlada rođaka.
Zajedno smo osmislile moj nadimak – Lucid Lu i odabrale nekoliko najboljih fotografija, na kojima sam izgledala opušteno, s pogledom uprtim neg-de u stranu, onako, pomalo umetničkim. Nisam žetela da privučeni nasrtljivce ili priproste momke, koji zahteve za prijateljstvo šalju devojkama sa napućenim usnama, nepristojnim dekolteom i sličnim obe-ležjima modernih sponzoruša. Znači, ako se slučajno tu zadesi gospodin Pravi (a nikad se ne zna), mora da vidi i prepozna svu moju posebnost, dubinu, autentičnost…

Slatka opsesija

Narednih dana, čim bih stigla s posla, žurno sam uključivala računar i proveravala da li mi je stigla neka poruka ili zahtev za prijateljstvo. Uživala sam u pretraživanju ludih profila, zamišljala kakva bi ta osoba mogla da bude i odlučivala o tome kome da pošaljem zahtev.

Sve se lo brzo pretvorilo u slatku opsesiju, pa sam često radije ostajala kod kuće, uz kompju ter, umesto da izađem sa dru-garicama u grad. Istraživanje imaginarnog sveta i dopisivanje s nekim potpuno stranim ljudima, postali su moj omiljeni hobi.
Redali su se novi kontakti, pa i poneki susret, uglavnom sa ljudima iz mog grada. Svako upoznavanje uživo bilo je pomalo razoćaravajuće, jer u pravom svetu to ipak nije bilo to. Sve dok jednog dana nisam naletela na profil s jednostavnim nikom – Tomislav. Sa fotografije me je gledao momak toplih tamnosmedih očiju i punih, senzualnih usana. Pregledala sam ostale fotke, na svima je delovao kao pristojan, normalan dečko, lepuškasl, ali ne preterano visok.
– Pozdrav, Tomislave, šta se radi ovog prohladnog dana? -pokušala sam da uspostavim komunikaciju na uobičajen, neutralan način, pa da vidim kako će se stvari dalje razvijati. Nedugo zatim, obradovao me je odgovor.
– E, hej, ćaos. Evo ništa posebno, čituckam nešto za faks, uživam u mjuzi, grejem se. Šta li?
Kulturan odgovor, bila sam zadovoljna. Nije od onih što te odmah startuju ili udeljuju komplimente. Reč po reć, dan za danom, i naša korespondencija postade svakodnevna. Prijatno i opušteno ćaskanje o svemu i svačemu, o filmovima, muzici, knjigama…
Ubrzo su usledile i nešto intimnije ispovesti, pa sam tako saznala da ga povremeno hvataju depresivne krize, pogotovo kada je tmurno i hladno vreme. Raspametila sam se što mi se ”otvorio” i rekao nešto toliko lično… Naravno, altruista u meni pokušao je da mu pomogne utešnim, ohrabrujućim sa-vetima, koje sam ubrzo počela da mu dajem i preko telefona. Boja njegovog glasa, izbor reći,
akccnat, sve, ma baš sve mi je prijalo! Delovao je tako pitomo, prijateljski, normalno.
Pošto smo polako postajali sve bliskiji, a naše dopisivanje i razgovori sve češći, redovno sam proveravala i koga “dodaje” za nove prijatelje na profilu, dok sam stare znala već napamet. Naravno, našla se tu pokoja devojka, ali nije bio od onih što besomučno šalju zahteve. Pratila sam i šta kome ostavlja kao komentar i zaključila da je sve što radi u granicama dobrog ukusa.
“Kakve oči, posebne, duboke…” bio je kompliment koji me je jednog jutra dočekao ispod moje najnovije fotke. Malo je reći da sam bila očarana! U svetu u kojem su na ceni drugi ženski atributi i u kojem se koriste dvosmisleni izrazi, ova muška persona prvo je primetila i izdvojila moje oči! Ah, kakav romantik!
“Bilo bi lepo kada bi me njima pogledala uživo”, to je rečenica koju mi je ostavio u privatnoj poruci. Blaga drhtavica obuzela mi je ćelo telo, deo po deo, srce je počelo da treperi, a polom, dok sam zamišljala svaki detalj tog susreta, da udara kao ludo. Poželeo je da se vidi sa mnom, a ne sa nekom devojkom iz svog grada, koja mu je bliža i dostupnija! Naredna tri dana nije me napuštalo uzbuđenje, osećaj poznat svima koji iščekuju dugo željeni susret.

Upoznavanje iz snova

Predložio je da on, kao džentlmen, doputuje na moju teritoriju. Dogovorili smo sastanak u centru, kod crkve, tri dana pre mog rođendana. Strepela sam od toga kakav ću utisak ostavili, kako će teći naš razgovor, da li ću mu biti privlačna i uživo. Pribojavala sam se i da li će on meni biti jednako intrigantan kao do tada, da li će mi odgovarati njegova mimika, način na koji hoda, gleda, priča i sluša. Šta ako ima male debele prste ili neuredne nokte? Šta ako je pogrbljen ili ima iritirajuće tikove? No, svi strahovi bili su neosnovani.

Koliko god otrcano zvučalo, bila je to privlačnost na prvi pogled, još dok sam mu prilazila, probijajući se kroz gužvu subotnjeg popodneva, perifernim vidom uočih da mi se sviđaju njegova figura, stav, način na koji me čeka, samouvereno i nasmejano. Prijateljski smo se rukovali i već su me proželi žmarci duž ćele kičme. Obližnji kafić, u kom vlada opuštena atmosfera, bio jc idealno mesto za neobaveznu konverzaciju uz pićence.
Otimali smo se za reć, završavali jedno drugom rečenice, otkrili da imamo toliko toga zajedničkog. Minut po minut, gutljaj po gutljaj i provedosmo tri sata zajedno. Nijednog trenutka nije bilo nelagodno ili napeto. Uživala sam, a nema sumnje da je i njemu prijalo ćaskanje sa mnom.
– Lep je ovaj tvoj gradić. Podseća me na jedno mesto koje smo obišli u f rancuskoj, kad sam putovao sa klubom. Ima taj šmek.
– Ja sam bila u Parizu, ali davno. Joooi, kada bih dobila na lutriji, ma sve živo bih spiskala na putovanja, ne bih ni dinara žalila. Mada sam već dosta toga po Evropi obišla. Neostvarena želja mi jc, za sada. Irska.
– Voliš muziku Ortodox Celtsa? Bio sam na tri njihova koncerta, ne da prave atmosferu…!
– Ma daaa, prija mi kad je opušteno, kad mogu da se iskaćem i popijem pivo-dva a da me ne gledaju čudno.
– Potpuno te razumem. Ne volim blaziranu atmosferu, napuca-ne devojke i glavate haje. Meni to nije provod, nego foliranje. A kakve sve klubove imate? Baš bi mogla da me vodiš u neki.
– Večeras? Ne žuriš na poslednji bus?
– Večeras. Ne žurim. Nisam planirao toliko da zaglavim, ali sada bi bila prava šteta prekidati ovako dobar početak večeri. Ima li nešto u blizini?
Odšetasmo laganim korakom do jednog od mojih omiljenih klubova, da bismo u polumraku prešli na alkoholna pića. Tamo smo sreli neku moju ekipu, koja je insistirala da im se pridružimo za stolom i nastalo je opšte čavrljanje, duskanje, smeh. Glasni zvuci odličnog benda koji je svirao uživo primorali su nas da se približimo kada bismo hteli nešto da kažemo, te smo bili u prilici da jedno drugom oselimo dah, da sc nehotice dodirnemo obrazima, jednom čak i sudarimo nosevima, na šta smo se slatko nasmejali. Jednom rečju, veče za pamćenje.
– Baš imaš dobar osećaj za ritam – obratio mi se između dve pesme. Bilo je očigledno da pogledom guta moje pokrete, za koje sam se dodatno potrudila da budu ženstveniji i zavodljivi ji nego inače. Uhvatila sam mu pogled kojim je diskretno prelazio od mojih nogu u zategnutim farmerkama, preko mog struka i grudi, pa sve do vrata, koji sam u jednom momentu ogo-lela, skupljajući kosu u konjski rep. Tad su nam se pogledi sreli i oboje smo istog trenutka znali šta želimo.
– Društvance, nažalost, moram da vas napustim, treba se vratiti u Beograd dok sam još u stanju – uz osmeh se obratio svima za stolom. – Mada bih najradije ostao – izgovorio je tiše, gledajući me ozbiljno, blago izazivački. – Ispratićeš me napolje, dok ne stigne taksi?
Napolju nas je zapahnuo miris proleča, obećavajući neke nove događaje. Nisam sc ni okrenula, a njegove usne već su bile na mojim, ljubeći me nežno, polako, znalački. Uhvatio me je za ruku i milovao mi vrhove prstiju, dok mi je drugom rukom nestašni pramen kose zamaknuo za uho.
Idila, ali i znaci upozorenja
– Ne mogu da dočekam da ponovimo ovo – izbacio je u jednom dahu, kao uvertiru u novi poljubac. Iz zadnjeg džepa izvadio je svoju sliku i dao mi. Pomislila sam kako je, garant, tu foru pokupio iz ćaletovih priča iz mladosti. Nije mi smetalo, i sama sam pomalo retro, bar kada su muško-ženski odnosi u pitanju.

Nakon idiličnog početka, usledila je lepa veza na daljinu. Nije to bila ne znam kakva daljina, ali s obzirom da smo oboje bili bez auta, zahtevala je trud i angažman za redovno viđanje. A nama to nije bilo teško. S radošću smo planirali svaki naredni susret i to nas je držalo sve one dane u kojima smo bili odvojeni jedno od drugog. Nikada neću zaboraviti taj april u Beogradu, kao iz pesme, prve prolećne kafe na Adi, šetnje kroz Knez Mihailovu, kuvanic na brzaka na rešou u njegovom malom stanu. Ostala bih noć ili dve, a on bi se od mene vraćao prvim jutarnjim autobusom. Sve je bilo slatko i počinjalo je da liči na pitku ljubavnu priču iz nekog ljubića.

U jednom trenutku, primetila sam da je intenzivno počeo da stiče nove prijateljice na našoj društvenoj mreži. Redale su se, jedna za drugom, atraktivne plavuše, riđokose i brinete. Neke od njih delovale s pristojno, ali većina je u albumima imala i provokativne fotografije. Ko je kome slao zahteve, to ne znam, ali su počele da se nižu jedna za drugom, sve češće i češće. Neretko bi osvanuo i komentar neke od lepih neznanki ispod njegovih fotografija. On bi ostavljao kulturan odgovor, praćen ”smajlićem”, koji ipak znači i odobravanje. Nisam imala prava da sc bunim, iako mi je to sve više smetalo.
Naša veza nastavila je da se razvija u dobrom smeru, sve je bilo ok, ali sam redovno pratila i dešavanja na njegovom profilu. Još ranije sam registrovala jednu crnku, hladne lepotc, koja se nalazila među njegovih top 5 prijatelja. Jedne večeri usudila sam se da ga upitam za nju, a iskrenost njegovog odgovora veoma me je iznenadila.
– Tatjana ie moja bivša devojka. Kratko smo bili zajedno, ali ostali smo dobri. Ne smeta ti?
Naravno da mi je smetalo, ali nisam to rekla. Poznato je da muškarcima nc prijaju ljubomorne džangrizave devojke i da od takvih beže glavom bez obzira. Zamolila sam ga samo da je izbaci iz svojih top 5 prijatelja, ali to nikada nije učinio. Da se ne zameri, valjda. Izgovor je bio da mu ne ide od ruke da na svom računaru obavi tu vrlo komplikovanu operaciju. Stari računar, pa tastatura koči…
Od tada sam postala opreznija. I grozničavo sam nastavila da pratim sve što moj momak radi na svom profilu.
Dotle je već upoznao dosta mojih ličnih prijatelja, ali je svoje vešto krio od mene. Istina, većina Tominih drugara, baš kao i njegova porodica, živela je u gradiću na jugu zemlje, odakle je on poreklom, a njegova beogradska ekipa nekako ie uvek bila zauzeta kad ja dođem.
– Tomice, znaju li oni uopšte za mene? Jesi li svojima rekao da imaš devojku? Nije valjda da me kriješ? – znatiželja je bila jača od mene.
– Bože, Sladjo, zašto bih krio tako lepu i pametnu devojku? Naravno da znaju, samo nije još bilo prilike da se upoznate. Mada, ne volim da delim svoju intimu sa drugima. Najviše volim da budem sam sa tobom. Šta će nam bilo ko?
Poljupcem bi mi ”začepio” usta i prešao na drugu temu.

Vrhunac mog besa nastao je kada sam resila da ga malo testiram. Jedne večeri, sročila sam sladunjavu poruku i ostavila mu je kao javnu poruku na profilu, koju su mogli svi da vide. Osećala sam da će mu to zasmetati. Nažalost, bila sam u pravu. Već ujutru, moje poruke nije bilo. Iz mene je
kuljala ljutnja, jer ovo je bio gotovo opipljiv dokaz da nešto “muti”

Nisam budala!

– Tomislave, šta se desilo s porukom koju sam ti ostavila na profilu? – jedva sam dočekala da ga pitam. Vadio se ponovo na računar koji je nešto pokvaren, pa se, kao, dešava da mu se nešto slučajno obriše. Ni sada mi nije jasno kako je mogao očekivati da ”progutam” toliko naivan odgovor. No, odlučila sam da ćutim i pritajeno pratim dalja dešavanja.

Nedelju dana posle toga otišla sam kod njega. Sve je delovalo savršeno, dočekao me jc s osme-hom, izljubio, grlio, šaputao mi nežne reći. Sve dok nisam zatra žila da uključi računar i dokaže da ne može da obriše bivšu devojku iz top 5. Zbunio se, nije to očekivao. On, tako samouveren i staložen, počeo je da zamuckuje. U meni je buktalo razočarenje, ali nisam više mogla da dozvolim da budem slepa kod očiju.
– Ok, priznajem da nisam da je sklonim odatle. Ali ne iz loše namere. Nisam želeo da se naljuti. Ipak, dobri smo drugari. Slađana, ne treba da brineš da između mene i nje nešto ima, veruj mi, nisam zainteresovan.

Nisam dizala veću buku, neka ko mi je delovalo glupo da razlog za svađu bude bivša devojka sa kojom ne želi da se posvađa. Iskreno, duboko me je zabolelo što je nju stavio ispred mene. Kao da je time presekao nit koja nas je spajala. Oscćala sam se izdanom, nevažnom. A nisam to zaslužila.
Koliko god da mi je bilo stalo do Tomislava, odlučila sam da mu ne dozvolim da od mene pravi budalu. Srećom, dovoljno sam cenila i volela sebe, pa sam bila svesna toga da osoba koja mi tako nešto radi ne zaslužuje da joj se dalje posvećujem. Tada, još uvek, u meni jc tinjala nada da je minuli dogadaj samo glup detalj koji ništa ne znaći i da me moj dečko ne bi menjao ni za šta.

Projekat Dijana

Razradila sam taktiku kako da ga dovedem pred “svršen čin”. Otvorila sam još jedan mejl na log i preko njega napravila lažni profil. Dugogodišnja prijateljica iz inostranstva pristala je da mi na mesec dana pozajmi nekoliko svojih fotografija, pa sam kreirala izvesnu Dijanu, otvorenu i pristupačnu devojku bisernog osmeha i kao ugalj crnih kovrđža. Znala sam da će njena putena, egzotična lepota retko koga ostaviti ravnodušnim.
U Dijanino ime, poslala sam zahtev Tomislavu. U sekundi je prihvatio.
– Izgledaš tako svežije, drugačije od većine devojaka – pisao joj je u privatnoj poruci. Naravno, glupane, kad i nije odavde, pomislila sam. Odlučna da otkrijem pravo lice svog internet zavodnika, odgovarala sam mu u ime lepe, imaginarne Dijane. Bilo je jasno kao dan da ću ga vrlo brzo “navući na tanak led”.

Dijani sam udenula karakter. Nije bila samo lepotica, već i vrlo oštroumna osoba, sa širokom paletom interesovanja. Bila ie psiholog, što joj je bilo ”pokriće” za interesovanje za tuđe veze. Bavila se nekim zanimljivim hobijem, volela je da ćita, ali i da se bavi sportom. Pravi mamac za profil ličnosti kao što je bio moj dečko.
Vodila sam, u Dijanino ime, vrlo zanimljive razgovore sa Tomislavom. Prvo sam se potrudila da ćaskamo na uobičajene teme, kako ne bi ništa posumnjao. Onda sam ga upitala da li ima devojku .Ruku na srce, od govorio je da ima, nije slagao. Nastavila sam kontinuiranu komunikaciju s njim, svakodnevno, povremeno ubacujući neko pitanje o njegovoj vezi.
Tada je napisao nešto što me je u momentu skamenilo. Na Dijaninu konstataciju kako mu je devojka iepa, usledio je šok.
– Jeste. Ali, iskreno, ja nju ne volim.
– Kako je ne voliš? Pa zašto si onda sa njom?
– Dobra je devojka, pametna je, lepa, nema šta da joj se zameri. Ali jednostavno znam da to nije to.

Pakleni plan

Tog momenta, nešto me je steglo kao obruč. Miris lipe koji je dolazio spolia i do tog trenutka me činio srećnom, najednom je počeo da me guši. Sve se srušilo, ništa više nije imalo isto značenje. Moja ljubav me ne voli, posle svih nežnosti koje smo imali. I to priznaje potpuno nepoznatoj osobi! Nekoliko narednih dana, u meni su tinjali neverica i rastući bol. Njemu ništa nisam govorila, pa je foliranje normalnih razgovora bio dodatni teret. Ali, nosila sam ga strpljivo, znajući da ću biti u stanju da osmislim pravi način da ga suočim sa sop-stvenim postupcima.
Komunikacija virtuelne Dijane i mog dragog Tomislava trajala je od juna do septembra. Ne samo da sam vodila tu prepisku u njeno ime, već sam, da bi njen lik delovao što realističnije, dodavala i nove prijatelje i komunicirala sa njima. Za saradnika sam imala blisku drugaricu koja mu je sa Dijaninog profila slala poruke i kad smo nas dvoje bili zajedno. Nije bilo šanse da me dovede u vezu sa tom simpatičnom, kovrdžavorn devojkom, kojoj je ubrzo počeo da se “nabacuje”. Startovao je bezazlenim komplimentima na račun izgleda, da bi se kasnije divio njenom pozitivnom stavu i inteligenciji. Ona se samo smeš kala i zahvaljivala. A moja duša je svaku njegovu reč primala kao oštricu sečiva. Nisam osvetoljubiva, bar ne na klasičan način, ali sam odličan scenarista koji će dobro odigranim rolama doprineti da “izgrednik” sam upadne u jamu koju kopa. Posle slučaja sa Tomislavom, sama sam sebi odala priznanje.
– Mislio sam da te pitam, ali nemoj to pogrešno da shvatiš. Da li bi volela da odemo negde na pićence, da se malo ispričamo?
Hrabri Toma se odvažio za naredni korak. A sa mnom je cvrkutao delujući jednako zaneseno kao i s početka. Po njegovom ponašanju ne bih nikada provalila da nešto ne štima.
Odlučila sam da ga Dijana malo zavlači, danas hoće, ali ne može da se nadje s njim, sutra hoće, pa se ne javi. Još sam malo začinila situaciju kada sam sa njenog profila poslala zahtev Slađani, odnosno sebi. Mogu zamisliti njegov izraz lica kada je ugledao moju sliku i nik medju Dijaninih top 5!
– Slaki, vidim da imamo jednu zajedničku onlajn prijateljicu. Meni se predstavila kao psiholog. Odakle je ti znaš?
– Poslala mi je zahtev, simpatično deluje, totalno kul, dopisujemo se tu i tamo.
Malo mu je laknulo kada sam tako nezainteresovano odreagovala, ali je od tada promenio odnos prema Dijani. Skratila sam celu priču i učinila da Dijana nestane sa neba naše onlajn mreže, prethodno se pozdravivši sa Tomom, uz objašnjenje da je, iz profesionalnih pobuda, malo ispitivala ljudske reakcije. Saznala sam ono na šta sam sumnjala, a to je da bi moj momak olako otišao na upoznavanje sa drugom devojkom. I nešto što nisam planirala da saznam, ali omaklo mu se. Da me ne voli.

Sa sadašnje tačke gledišta, uopšte ne znam šta sam dalje čekala. Imala sam neoboriv dokaz da moj dragi nije cvećka kakvom se prikazuje. Sa druge strane, u našoj vezi je sve funkcionisalo kako treba, on je i dalje bio pažljiv i nežan, ljubio me s jednakim žarom, redovno dolazio, zvao… Valjda mi je to ulivalo iskrice nade da, možda, eto, ipak nije sve tako crno.

Pružila sam mu još jednu šansu

Pravdala sam ga time da su fotografije moje prijateljice iz Argentine, koje su poslužile za kreiranje Dijaninog profila, stvarno neodoljive, pa, je l’ ko ne bi odoleo tako lepoj dcvojci, širokog osmeha, a pritom još i prijatnom sagovorniku.
Rešila sam da mu postavim sličnu zamku, ali ovog puta manje privlačnu. Došla sam do tri fotografije devojke prosečnog
izgleda, a njen način dopisivanja svela na uobičajen, koji se ni po čemu naročito ne ističe. Tako je stvorena Teodora, sa kojom se moj Tomislav jednako lepo raspisao. Rekla bih da nije naročito “zagrizao” ali nije imao ništa protiv ćaskanja s njom. Zato je ”ona” morala da preuzme prvi konkretan korak.
– Da li si možda raspoložen da odemo negde na kafu sutra popodne?
– Može. Ada, odgovara?
Ni trenutka nije zastao pre nego što je odgovorio. Ovaj njegov pristanak na viđanje s nepoznatom devojkom koja ga ni po čemu posebno nije zainteresovala, bio je dokaz da je njemu, u stvari, svejedno. I razlog da definitivno osmislim kraj.
Kada sam već sve do tada tako majstorski izvela, smatrala sam da bi bilo nedopustivo da prekinem odmah, preko telefona, besno, povređeno. Želela sam da mu priredim upečatljiv doživljaj sa mnogo više stila.
Tog vikenda dolazio je kod mene. Obezbedila sam stan u kojem bismo mogli da prenoćimo između subote i nedelje i to mu saopštila. Radovao se što će konačno i on moći da prenoći u mom gradu, umesto da žuri na poslednii bus. Nije ni sanjao šta ga čeka.
– Kako si lepa na ovom oktobarskom suncu – prošaputao je čim me je zagrlio. Progutala sam knedlu, izbrojala do deset, priznajući da se poslednji put prepuštam tom slatkom osećaju. Naslonivši se na njegove grudi, grlila sam ga čvrsto, prisećajući se svih naših lepih momenata. Iz zanosa me je prenuo neki glasan zvuk sa ulice, i tada sam znala da moram da sprovedeni sve po planu, jer bih u suprotnom, bila samo još više povredena.

Saterivanje u ćošak

Posle prijatnog popodneva u gradu, otišli smo u stan mojih prijatelja, koji su nam pozajmili na ovu noć. Našu poslednju.
Dopustila sam mu da se raskomoti, spremila nam sendviče, uključila ambijentalnu muziku, i doprinela atmosferi blagim, indirektnim svetlima. Uopšte ne sumnjam da je bio ubedjen kako ga čeka romantična i strasna noć. Umesto toga, započela sam priču.
– Sećaš se one devojke, Dijane, psihologa? E, pa, vidiš, Tomislave, sve mi je rekla. Zapravo, prosledila mi je tvoju poruku u kojoj si joj opširno pisao o našoj vezi.
Na njegovom licu nisam mogla da razaznam bilo kakav izraz. Mislim da je bio toliko zatečen da nije stigao da smisli kakva reakcija bi, eventualno, mogla da ga opravda. Nastavila sam priču u kojoj je Dijana pravila istraživanja za svoj seminarski rad, pa je zato ispitivala parove. Posle uspešnog
eksperimenta, a pre nego što je zatvorila profil, sažalila se na mene i rekla mi sve što je saznala o Tomi.
– Zašto mi to tada nisi rekla? Što si čekala do sad?
– Tražila sam razlog zbog kojeg bih se ipak odlučila da ti dam šansu. Nažalost, nisam ga našla.
– Ali, ako si odlučila da mi progledaš kroz prste, šta onda sada nije u redu? Iskreno mi je žao zbog svega toga, ne znam ni sam zašto sam joj pisao, ta moja depresija, znaš, imam razne faze, pa eto…
– Pa si iz depresije hteo i da se vidiš sa njom, je l’ da?
– Dobro, priznajem, pogrešio sam, kriv sam. Ti si divna i ja te ne zaslužujem. Ali ja jako, jako želim da budem s tobom i da mi daš još jednu šansu. Neću je prokockati, videćeš…
Već si je prokockao, dragi moj Tomo. Ali ti to neću reći.
Raskinula sam, ali sam mu dozvolila da prespava kod mene, bez dodira, bez poljubaca, za kojima sam, još uvek, toliko čeznula. Osmišljavajući ceo ovaj koncept saznavanja istine, prilično sam otežala sebi. Glumila sam, zadržavala osećanja, smejala se i kad je u meni sve plakalo, ćutala i kad bih vikala. Ali, isplatilo se. Ne zbog njegove reakcije, koja i nije bila zanimljiva koliko bi se očekivalo, već zbog činjenice da sam se otarasila jedne veze koja očigledno nije počivala na iskrenosti i dubokim emocijama.
Poslušala sam svoju intuiciju i nakon provocirajućih detalja rešila da ispitam izabranika svog srca. Da nisam tako postupila, pitanje je da li bih, i kada, uopšte saznala kakav on, u stvari, ima stav o našem odnosu. Možda bih još uvek bila zarobljena u vezi sa čovekom koji me ne voli i odlazi na sastanke sa drugim ženama. Ovako, on je moja davna prošlost, jedno drugo viđamo samo na fotografijama na novijoj društvenoj mreži. Njegova profilna slika – sam, tugaljivog pogleda, s kriglom piva u rukama, a moja – u zagrljaju muža, s detetom u naručju. ■

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest

ASTRO UREĐENJE STANA: Sredite prostor prema Zodijaku i unesite u dom SREĆU I NAPREDAK

Pročitaj →

Ovo je najveća vrlina vašeg horoskopskog znaka U SEKSU

Pročitaj →

ŠTA KRIJU OD VAS: Vaga je tako slatka, a ŠOKANTNA, a bolje da ne znate o čemu ŠKORPIJA MAŠTA

Pročitaj →

DNEVNI HOROSKOP ZA 26. OKTOBAR 2020

Pročitaj →

Restoran „HABANERO“Bijeljina-novo ime za uživanje!

Pročitaj →

Beti Bup Žena koja je bila inspiracija za prvu crtanu seks bombu

Pročitaj →

Upozorenje za sve žene

Pročitaj →

Sve što treba da znate o sifilisu

Pročitaj →

kape koje će se nositi ove jeseni i zime

Pročitaj →

Borba Tiha mladih mama

Pročitaj →

Progonitelj Jelene Rozge uhapšen

Pročitaj →

Miroslav Ilić se oglasio nakon vijesti da je preživio infarkt

Pročitaj →

ASTROLOGIJA TAROT NUMEROLOGIJA TELEFONOM 24/7

(POZIV DODIROM NA BROJ TELEFONA)

NEMAČKA fiksna

0,79 EUR

ŠVAJCARSKA

0,5 CHF

AUSTRIJA

0,68 EUR

SRBIJA

36 RSD

HRVATSKA

3,49 KN

4,78 KN

BiH HT Eronet

1,85 KM

BiH BH Telecom

1,4 KM

BiH m:tel

1,4 KM

ŠVEDSKA

7 SEK

ASTROLOZI AKTIVNI NA MREŽI

Saznaj šta te očekuje u budućnosti.