Pirevina (lat. Agropyrum repens) je višegodišnja biljka iz porodice trava. U narodu je poznata i kao pirovina ili pirika, a smatra se za korovsku biljku koju je teško iskoreniti. Međutim, za razliku od drugih korova, pirevina ima i izuzetna lekovita dejstva, pa će već vekovima koristi kao lek u narodnoj medicini.
Liči na pšenicu
Pirevina je srodnik pšenice na koju liči na prvi pogled, ali za razliku od svog daljeg rođaka ima izuzetno jak koren i kad se zapati može da napravi ozbiljne probleme u usevima. Nije izbirljiva kad je u pitanju zemljište, pa raste na neobrađenim površinama, njivama, vlažnim poljima, međama gde pušta
gotovo neuništiv koren. Stabljika, koja izgledom podseća na pšenicu, može da izraste i do metar i po u visinu. Raste sa tankih, horizontalnih rizoma koji su otporni na mraz, sušu čak i poplavu. Razmnožava se iz semena ili se širi podzemnim puzavim vrežama, koji su joj koren. Kako se razmnožava putem
rizoma vrlo brzo zakorovljuje polja. Dužina rizoma može da dostigne i do 5000 km po jednom hektaru, dok se na samo jednom kvadratnom metru zemljišta može naći oko 25.000 pupoljaka i rizoma čija težina iznosi oko tri kilograma.
Na uspravnim stabljikama nalaze se listovi i klasovi. Listovi su goli i na licu hrapavi, a lisni rukavci mogu da budu dlakavi ili goli. Listovi biljke su najčešće pljosnati, tanki, uski, dugački, pod prstima grubi. Pirevina je vrlo mirisna, posebno list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega i potiče lekovitost i
prijatan miris ove biljke. Pirevina cveta od aprila do oktobra. Cvetovi su udruženi u guste klasove koji se sastoje od jajasto- lancelastih klasića koji su raspoređeni u dva reda i okrenuti pljosnatom stranom ka osi cvasti. Plod je dužine šest do sedam milimetara i pokriven dlakama. Stvara veliki broj sitnih semenki koje zadržavaju klijavost i do četiri godine. Na jednom mestu može da raste i sedam godina. Osim što je korovska vrsta, pirevina je i prenosnik više biljnih bolesti, a zbog prijatnog mirisa vole je i insekti.
Borba protiv pirevine
Konvencionalne metode borbe protiv ovog korova kao što je mašinska seča ne pomaže mnogo, čak naprotiv pomaže širenju pirike. Toliko je uporan korov da i najmanji deo rizoma može dati novu biljku. Ukoliko planirate oranje parcele koja je naseljena pirevinom treba da znate da je potrebno da dubina oranja bude veća od 30 cm kako bi se istrebio rizom. Ukoliko izbegavate upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom stručnjaci predlažu da zasadite daliju, koja je jedna od retkih biljaka koja potiskuje pirevinu. Gusta setva raži takođe je jedna od mera borbe protiv pirike, ali je potrebno ceo postupak ponoviti bar dva puta. Pirevinu je moguće suzbiti malčiranjem u sloju debljem od 10 santimetara sa biljnim materijalom koji se zatim pospe drvenim pepelom.
Jedan od načina borbe protiv pirike je karton i crna folija. Korov se dobro prekrije kartonom ili crnom folijom koja se potom pokrije zemljom. Nedostatak svetla uništiće biljku, ali je za ovaj postupak potrebno godinu do dve godine stalne borbe. Otpad od pirevine, rizomi ili klasovi, sa semenom nikako se ne
smeju stavljati u kompostnu gomilu, jer će se na taj način, upotrebom komposta, pirevini omogućiti novi razvoj. U borbi protiv pirevine pomaže i redovno košenje na pet santimetara što dovodi do iscrpljivanja i propadanja njenih rizoma.
Lekovitost pirevine
Mnoge domaće životinje poput krava, ovaca i koza vole pirevinu i rado je jedu. To je i navelo ljude da je bolje prouče i iskoriste njena lekovita svojstva. Njena lekovitost leži u bogastvu ugljovodonika, belančevinaste materije, sluzi, saponine, triglicerida, karotina, askorbinske kiseline, soli jabučne kiseline i drugim mineralnim solima. Najlekovitiji deo biljke je rizom koji se iskopava i skuplja u rano proleće ili jesen. Koren je veoma dugačak, vitak i savitljiv kao slama, a ima sladunjav ukus. U lekovite svrhe može da se koristi i stablo i lišće, ali ima manje lekovitih supstanci od korena.
Pirevina se koristi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, upale bešike, mokraćnih kanala, kao i za izbacivanje kamena iz bubrega. Pomaže kod dijabetesa, kožnih oboljenja, menstraulnih problema, artritisa, reume, u lečenju bolesti jetre, koristi za čišćenje krvnih sudova, bolesti žuči, kod tuberkuloze, za jačanje
nervnog sistema, za lečenje gihta i reume.
Kao lek najčešće se koristi kao isceđeni sok iz svežeg korena, čaj ili kao oblog. U litru vode stavi se tri kašike korena pirevine, poklopi se i polako kuva dok se pola ne ukuva. Tako dobijeni čaj uzima se u manjim količinama tri puta dnevno. Međutim, posebno treba istaći da prilikom upotrebe pirevine u lekovite svrhe neophodno je pridržavati navedenih doza. Ukoliko se pretera može dovesti do hipokalijemije odnosno naglog smanjenja kalijuma u organizmu što za posledicu ima do ozbiljne probleme sa bubrezima i srcem.
