Deca do treće godine, često će vam ispričati nešto neverovatno, nešto što oni nikako ne bi trebalo da znaju. To su sećanja na prijašnji život…
Postoje činjenice koje još nisu sasvim dokazane, a odnose se na to kako deca sama biraju mamu i tatu, tj. porodicu u kojoj će se roditi.
Prenosimo vam priče ljudi koji su shvatili to, jer su im njihova deca to sama priznala.
Dosta ljudi je govorilo o misterioznim stvarima, prošlim životima njihove dece. Najzanimljivije je to što su ta deca otkrila „istinu“ o svom prošlom životu, čim su naučila da govore.
Njihove priče su toliko neverovatne da ćete se naježiti. Zanimljivo je to što su ta deca govorila o prošlom životu upravo u najranijem detinjstvu, tj. do sedme godine. Roditelji su te njihove priče pripisivali bujnoj, dečjoj mašti, ali postoje neverovatne podudarnosti koje se ne mogu otpisati tek tako:
Priča majke koja ima trogodišnje dete
– Pripremala sam večeru i kako bih zabavila sina dok hrana bude spremna, dala sam mu da prelistava porodični album. U njemu su postojale fotografije rođaka i prijatelja, tokom niza godina, pa i decenija. Tri minute kasnije, sin je pritrčao i pokazao mi sliku na kojoj stojim sa mojom majkom. To je bilo oko godinu dana pre nego sam zatrudnela.
– Mama, sećam se tebe u ovoj haljini. Pre slikanja sa bakom iznervirala si se jer si zakasnila na autobus – rekao je.
Pogledala sam ga začuđeno i pitala:
– Ma, ko ti je to rekao? Da ti tata nije nešto ispričao?
– Ne, on to ne zna. Ja sam video i tada sam odabrao da mi ti budeš majka.
Tada se okrenuo i otišao na neku drugu stranu. Ja se dugo nisam oporavila od tog razgovora. Počela sam da zapitkujem druge majke u parkiću o njihovim iskustvima. Zanimalo me da li tako nešto pričaju druga deca. Pokazalo se da se to ipak događa i drugima. Deca su se često prisećala priči iz prošlosti (15 ili 20 godina pre njihovog rođenja) i često su opisivali živote nekog iz rodbine. Ovo je jednostavno neverovatno!“
