ONA JE JEDINA ŽENA KOJOJ JE POSVEĆENO ŽITIJE

Bila je obrazovana, odmerena i humana žena – gde god bi se pojavila izazivala je samo divljenje i poštovanje.

Jelena Anžujska bila je supruga srpskog kralja Uroša I Nemanjića (1243-1276) i majka potonjih srpskih kraljeva, Dragutina i Milutina. Nakon smrti svog supruga dobila je na upravu deo teritorija. Premda je prihvatila pravoslavlje, pomagala je katolike u Primorju. Gradila je i obnavljala katoličke crkve i manastira, kao i pravoslavne. Ktitorka je manastira Gradac na Ibru.

Poreklo kraljice Jelene do današnjih dana nije pouzdano utvrđeno. Kraljičin savremenik i sastavljač njenog žitija, arhiepiskop Danilo II beleži da je kraljica od plemena fruškoga i kći slavnih i bogatih roditelja. U jednom od svojih pisama, napuljski kralj Karlo Anžujski naziva je svojom predragom rođakom pa je izvesno da je kraljica uticala na odnose srpskog i napuljskog dvora.

Za srpskog kralja Uroša I, Jelena se udala oko 1245. godine. Narodna tradicija je sačuvala legendu po kojoj je kralj Uroš u klisuri Ibra posadio plave jorgovane kako bi zadivio svoju buduću suprugu na njenom putu za Srbiju. Kraljica Jelena je rodila naslednike srpskog prestola: Dragutina i Milutina. Sastavljač Tronoškog rodoslova beleži da je kraljica posle sina Dragutina rodila i žensko dete. Pominje se i njihova kći po imenu Brnjača, za koju se veruje da je rođena oko 1246. godine.

Stupanjem u brak sa srpskim vladarem, kraljica Jelena je primila pravoslavlje premda se nije odrekla ni katoličanstva, te je pomagala katolike u Zeti. Danilo II beleži da su kralj i kraljica živeli u miru i slozi, a o njenoj ličnosti navodi da je blaga po prirodi, neporočna i krotka u zapovedanju. Sastavljač Žitija navodi i da je kraljica Jelena pomagala udovice i sirote i da je u svom dvoru u Brnjacima okupaljala mlade siromašne devojke i podučavala ih za kućne poslove. Poznato nam je i da se kraljica nije uvek slagala sa politikom svoga supruga, što se jasno vidi iz njenog odnosa sa Dubrovčanima. Naime, 1267/68. godine kraljica se u svom obraćanju Dubrovčanima obavezala da će ih obavestiti u slučaju da se njen suprug odluči za napad na ovaj grad. Njeno pozitivno držanje prema Dubrovniku uočljivo je i u vreme vladavine njenih sinova, o čemu svedoči povelja iz 1289. godine kojom potvrđuje Dubrovčanima vinograde darovane od strane njenog supruga.

Držanje sina Dragutina prema ocu i situaciju u kojoj je sin zbacio oca sa vlasti, kraljica Jelena nije podržala iako je nedugo zatim oprostila sinu za greh koji je počinio. Dragutin je kao srpski kralj darovao majci deo teritorije uz motiv pokajanja. Ovaj potez kralja Dragutina predstavljao je presedan, s obzirom da se prvi put deo državne teritorije dao na upravu jednoj ženi. Uroš I je preminuo 1. maja 1277. godine pa je izvesno da je kraljica dobila zemlju nakon ovoga, a svakako pre 1280. godine kada se beleže njene prve akcije u Primorju. Oblast koju je na upravu dobila kraljica Jelena obuhvatala je Zetu, Trebinje, Plav i Gornji Ibar. Od ovih oblasti najznačajnije mesto pripadalo je Trebinju koji je obuhvatao nekadašnju Travuniju, centralni deo Trebinjske župe i deo Popova, i graničio se sa dubrovačkim zaleđem.

Kraljica je imenovala predstavnike državne uprve u svojoj oblasti dok su primorski gradovi uživali visok stepen autonomije, s tim da su priznavali vlast kraljice majke. Poznato nam je da je kraljica Jelena 1280/81. godine upravu nad Ulcinjem dodelila svojoj sestri, Mariji Šor, udovici generalnog kapetana u Albaniji Karla I, koja je po suprugovoj smrti došla na dvor svoje sestre. Posede u Zeti i Trebinju kraljica je napustila 1306. godine, a ove teritorije će nakon njene biti pod vlašću njenog unuka, sina kralja Milutina, Stefana Dečanskog.

Već je rečeno da je kraljica Jelena podržavala katolike u primorskim oblastima srpske zemlje. U tom smislu, značajna je njena ktitorska aktivnost na Primorju tokom poslednjih decenija XIII veka. Podigla je katoličke crkve u Skadru, Baru, Ulcinju i Kotoru. Crkva u Skadru nam nije očuvana dok su od crkava u Kotoru i Ulcinju očuvani samo temelji. Upravo u Skadru, kraljica je podigla crkvu posvećenu Svetom Nikoli u kojoj se najverovatnije i zamonašila 1280. godine.

Crkva svetog Srđa i Vakha na Bojani sačuvala je natpis iz 1290. godine po kom su je podigli kraljica Jelena i njeni sinovi Dragutin i Milutin. Još jedan natpis u pomenutoj crkvi govori o kraljici Jeleni. To je natpis iz 1318. godine koji pored kralja Milutina pominje i kraljicu Jelenu, verovatno u vezi sa obnovom ove crkve. Pravoslavna zadužbina kraljice Jelene jeste manastir Gradac na Ibru izgrađen oko 1270. godine. Crkva je posvećena Bogorodici i u mnogim pojedinostima se ugleda na Studenicu, premda je svoj katolički pečat zadržala u gotičkom stilu.

O ugledu i značaju kraljice Jelene svedoči i saga u odnosu sa Vizantijom. Naime, kraljica nije bila oduševljena držanjem svoga sina Milutina prema Vizantincima, te nije podržavala njegova nastojanja da se putem rodbinskih veza poveže sa romejskom vladarskom porodicom. Prilikom pregovora o braku kralja Milutina i vizantijske princeze Simonide 1299. godine, vizantijsko poslanstvo je kao jedan od uslova zatražilo i pristanak kraljice Jelene.

Svi su se divili njenom obrazovanju, činjenici da je govorila nekoliko stranih jezika, razumela se u sveto i svetovno. Bila je jedna od najprosvećenijih ličnosti toga vremena. Na svom dvoru, smeštenom na samom rubu Kosova i Metohije, u mestu Brnjaci, organizovala je prepisivanje knjiga, koje je kasnije poklanjala. Imala je biblioteku, u to vreme zvanu „knjigohranilište“. U želji da pomogne siromašnim devojkama, osnovala je za njih školu, gde ih je učila pismenosti, pobožnosti i ručnom radu, uz miraz ih udavala, a potom na njihovo mesto dovodila one kojima je tek trebalo pomoći. Kraljica Jelena se brinula o siromašnima, davajući im hranu i odeću, a bolesne tešila i hrabrila.

Kraljica Jelena Anžujska umrla je nakon duge bolesti 8. februara 1314. godine na svom dvoru u Brnjacima. Sahranjena je u svojoj zadužbini, manastiru Gradac.

Tri godine posle smrti, Jelena ja proglašena svetiteljkom. Danas je slavi Srpska pravoslavna crkva.

Kada je prošlo tri godine, Bog javlja svoju brzu blagodat, koju je sam zaveštao izabranima svojim. Nekim proviđenjem u snu, javi se jednome od izabranih monaha. I tako je ovorivši raku, gde beše pogrebeno njezino telo u zemlji, i nađoše ga nepovređeno, gde leži kao u rosi – zapisao je arhiepiskop Danilo.

Takođe, Jelenin kip krasi bedem trebinjskog Starog grada. Pred kip bi, po rečima starih Trebinjaca, dolazili zaljubljeni parovi sa nekim cvetom i željom da sveta kraljica blagoslovi njihovu ljubav.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest

ASTROLOGIJA TAROT NUMEROLOGIJA TELEFONOM

(POZIV DODIROM NA BROJ TELEFONA)

NEMAČKA

0,79 EUR*
Cena mobilnog zavisi od operatera

ŠVAJCARSKA

1 CHF

AUSTRIJA

0,87 EUR

SRBIJA

60 RSD

HRVATSKA

3,49 KN

4,78 KN

BiH HT ERONET

1,85 KM

BiH BH Telecom

1,4 KM

BiH m:tel

1,4 KM

SLOVENIJA

1,16 EUR

MAKEDONIJA

53,1 MKD

ŠVEDSKA

7 SEK

ASTROLOZI AKTIVNI NA MREŽI

Astro SMS

Nikada nije kasno da preuzmete stvar u svoje ruke i obratite se našem stručnom i profesionalnom astro timu za svoju ličnu astro prognozu!

Saznaj šta te očekuje u budućnosti.