Nemoj u meni tražiti neke prosečne žene, učene da vole.
Podređene,
i predodređene
za životne uloge.
Ja im nisam
ni po čemu slična.
Ne znam da hodam
u njihovim tesnim cipelama.
Stežu me
preuski šavovi slobode,
kojom su se ogrnule.
Ne navlači mi svilu
obojenu očekivanjima,
protkanu zahtevima,
prošivenu strepnjama.
Moja jedina strepnja je
da neću umeti da te volim.
Onako,
iskreno,
kako jedino vredi voleti.
I da me neće biti
dovoljno dugo,
da me imaš svu.
Ne traži me zauvek.
Moje jedino večno,
je ovo sada.
Trajnije
ne mogu da postojim.
