Miroslava Mira Vasiljević (25. novembar 1934 — 23. mart 2019) bila je srpska pevačica narodne muzike.
Rođena je 25. novembra 1934. godine u Ripnju, kraj Beograda. Svoju karijeru je započela 1961, kada je postala solista Radio Beograda. 1965. je snimila svoju prvu ploču, „Devojačka kletva” sa kompozitorom i harmonikašem Bucom Jovanovićem. Pored „Devojačke kletve” Mira je snimila još tri ploče sa Bucom Jovanovićem, Zašto me ostavi, Nikada neću voleti i duetsku ploču sa Lepom Lukić, „Dođi mi Dragane”.
U tom periodu krajem šezdesetih, Mira je snimala i sa kompozitorima Ilijom Spasojevićem i Tozovcem. Sa Ilijom Spasojevićem je snimila „Život piše uspomene”, „Danas mi je dragom rođendan” i duetsku ploču sa Tomom Đorđevićem „Daleko ti si sada”. Sa Tomom Đorđevićem Mira je snimila još jednu duetsku ploču, „Kada sam te draga sreo” sa ansamblom Anusa Gabrića. 1970. Mira postaje i kompletan kantautor snimajući ploču sa četiri sopstvene kompozicije, Sini munjo, Nemoj da me kuneš, Prazan medaljon i Kod druge utehu traži sa ansamblom Žarka Josipovića Skule i postaje jedna od najpopularnijih pevačica, uz u sam vrh sa Lepom Lukić i Silvanom Armenulić.
Mira je sve ovo vreme radila i kao nastavnica muzičkog obrazovanja po raznim školama, ali posle velikog uspeha i popularnosti, Mira je prestala da radi kao nastavnica i posvetila se samo pevanju.
Posle uspeha ploče, Mira je nastavila sa komponovanjem i snimanjem ploča Oči su mu kao kremen, Kockar, Momak za jedno veče, Iz dana u dan, takođe sa ansamblom Žarka Josipovića Skule. 1973. je nastupila na Beogradskom Saboru sa pesmom Petra Tanasijevića, „Zri, zri tamnjanika” i osvajila prvu nagradu.
Te iste godine kao specijalni gost Mira je gostovala u Sokobanji na takmičenju za prvu harmoniku. Gledajući sestre Dragicu i Slavicu Janković koje su se takmičile kao duet harmonika, Mira je došla na ideju da osnuje čisto ženski ansambl. Po povratku u Beogarad Mira se obraća svojim koleginicama i prijateljicama Veri Ivković i Anđelki Govedarević o formiranju jednog zenskog vokalno-instrumentalnog ansambla. Obe prihvataju ideju i obraćaju se Radio Beogradu za još jedan vokal i dobijaju Gordanu Lazarević. Slede meseci vežbanja, koreografije, režiranja programa na kome je radio Jovan Ristić i naravno biranje ime za ansambl. Ansambl je dobio ime „Đerdan” kome je kumovao Mirin suprug, Miša. Posle nekoliko meseci probe ansambl se pojavio pred publikom. To je bilo nešto novo i neviđeno i bilo je pohvala sa svih strana. To je bilo jedno šarenilo i za oko i za uvo. Pozivi za gostovanje su stizali sa svih strana bivše Jugoslavije i slobodnih dana za ove umetnice gotovo da nije ni bilo. Ima dana kada su održavale i po dva-tri koncerta u isti dan. Đerdan je postao sinonim kvaliteta o kome je godinama pa i do današnjeg dana vodila brigu Mira Vasiljević. Članice su se smenjivale i njihovo mesto su zauzimale mlade talentovane devojke koje su zelele da uče i mnoge su danas postale poznate ali i priznate jer su karijeru gradile kod muzičkog pedagoga Mire Vasiljević i to im je bila odskočna daska u karijeri. Pored Vere Ivković, Anđelke Govedarević, Gordane Lazarević u Đerdanu su pevale i Gordana Stojićević, Izvorinka Milošević, Snežana Đurišić, Desa Vuković, Dragana Lazarević, Biljana Trmčić, Jovana Hadžić, Snežana Đerdan, Jasna Đokić. Mira je ostala upamćena po velikom broju humanitarnih koncerata i turneja koje je organizovala za bolesnu decu. Bila je veliki humanitarac i uvek se rado odazivala brojnim akcijama za bolesnu decu.
Snežana Đerdan i ostale članice grupe „Đerdan” su pripremile iznenađenje u emisiji Sve za ljubav RTV Pink Miri Vasiljević, emisija je emitovana u četvrtak 26. jula 2007. tada je Miri uručena monografija o njoj. Poslednji Mirin javni nastup bio je u januaru 2014. na koncertu posvećenom rano preminuloj Veri Ivković, inače članici „Đerdana”. Mira je tom prilikom održala potresan govor pri čemu je i zaplakala. Ostala je upamćena po pesmama „Godine su prolazile”, „Zri tamjanika”, „Jelo, Jelice”, „Sini munjo”, „Moj dragane”, „Život piše uspomene” i mnogim drugim pesmama.
Preminula je ujutru 23. marta 2019. godine, u 84. godini, a bolovala je od Parkinsonove bolesti. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.
