O ljubavi: tako komplikovano, a tako jednostavno.
Nedavno sam pitala mamu da li je moguće zaljubiti se u idiota (žigola, pokvarenjaka, ženskaroša i slične).
Mama je, uz neskirvenu ironiju, odgovorila:
Možeš se zaljubiti i u nokšir.
Ali tada lepo iskreno priznaj da voliš nokšir i od njega ne očekuj ništa više nego što se od nokšira može očekivati.
I sve će biti u redu, dok stvar koristiš za ono čemu je namenjena.
Ali teško tebi, ako se zaljubiš u nokšir, a svima pričaš da si ugrabila Faberžeova jaja i sada imaš neizmerno blago…
A još gore, ako i sama počneš da veruješ da će ta „jaja“ početi da ti donose kapital i da samo privremeno stoje na polici, s koje će, čim se malo dovedu u red, zasijati punim sjajem.
Najgore će biti ako svaki dan budeš zabijala glavu u nošu i s ljubavlju zapitkivala kada će konačno postati pravo blago, kao što su Faberžeova jaja.
Ukratko, nauči da voliš tačno ono u šta si se zaljubila, a ne ono što si uobrazila!
Bez komentara… Bravo, mama!
