Kronova (Chronova) bolest je hronična inflamatorna bolest creva koja utiče na kvalitet Vašeg života. Povezana je sa abdominalnim bolom i dijarejom i karakterišu je promenjive faze pogoršanja i remisije. Ime je dobila po dr Burill B. Crohn koji je 1932. godine prvi identifikovao ovu bolest.
Kronova bolest je uključena u veliku grupu bolesti poznatih kao inflamatorne bolesti creva. Uobičajeno se nalazi u distalnom tankom crevu i debelom crevu. Kronova bolest se takođe može naći i u bilo kom drugom delu digestivnog trakta, od usta do anusa, što je čini teškom za dijagnostiku i lečenje.
Tokom vremena, ulceracije, odnosno male ranice, će se pojaviti i proširiti kroz slojeve gastrointestinalnog trakta. Ovo može izazvati razne komplikacije, kao što su:
Intestinalno suženje
Fistule, odnosno nenormalni spojevi između dve različite porcije gastrointestinalnog trakta
Analne fisure, bolne poderotine kože oko analne regije
Čirevi
Malapsorpcija, nemnogućnost digestivnog trakta da apsorbuje hranjive sastojke, što vodi gubitku težine
Simptomi
Simptomi Kronove bolesti variraju u zavisnosti od ozbiljnosti bolesti i lokaliteta zapaljenja. Svi ljudi oboleli od Kronove bolesti osećaju ozbiljne abdominalne bolove i grčeve, a ostali simptomi mogu uključiti:
gubitak težine
dijareju, koja može sadržati krv ili sluz (krv u stolici)
groznicu
zamor
Zbog toga što Kronova bolest utiče na imuni sistem, simptomi se takođe mogu pojaviti i van gastrointestinalnog trakta, i mogu uklučiti:
artritis
osip na koži
ranice u ustima
osteoporozu
kamen u žučnoj kesi
Uzroci
Uzrok Kronove bolesti je nepoznat. To je autoimuni poremećaj u kojem kombinacija genetskih faktora i faktora sredine izaziva imuni sistem da napadne sopstvene intestinalne ćelije.
Komplikacije
Faktore rizika za Kronovu bolest je teško ukloniti jer uključuju i nepromenjive faktore kao što su godine, porodična istorija, medicinska istorija i rasa/etnicitet.
Godine: Kronova bolest najčešće pogađa ljude starosti između 15 i 40 godina.
Porodična istorija: oni sa porodičnom istorijom Kronove bolesti su u značajno većem riziku od razvoja bolesti.
Prisustvo drugih autoimunih bolesti kao što je reumatoidni artritis takođe povćava mogućost razvoja Kronove bolesti.
Rasa/etnicitet: iako ljudi svih rasa imaju Kronovu bolest, ona je češća u populaciji istočne Evrope, i američkih Jevreja evropskih korena.
Dijagnoza
Kronova bolest je teška za dijagnostiku, jer simptomi mogu oponašati mnoge druge bolesti i stanja kao što su:
Parazitarne infekcije
Divertikuloza, čest poremećaj u debelom crevu
Celijakija, bolest koja oštećuje tanko crevo
Rak debelog creva
Još jedan razlog zašto je Kronovu bolest teško dijagnostikovati jeste nedostatak specifičnih testova krvi koji bi identifikovali bolest.
Dijagnostika, pored uobičajenog fizikalnog pregleda i uzimanja anamneze, može uključiti i rendgen abdomena, kako bi se utvrdilo postojanje suženja ili opstrukcije unutar gastrointestinalnog trakta, ultrazvuk, kako bi se isključile bolesti abdominalnih organa kao što su jetra, žučna kesa i pankreas i CT/MRI pregled koji se koriste za utvrđivanje komplikacija bolesti, kao što su fistule ili apscesi.
Zlatni standard u dijagnostici Kronove bolesti predstavlja kolonoskopija, jer ona omogućava doktoru da vidi lumen gastrointestiinalnog trakta, kao i da uzme parče tkiva za dalja patohistološka ispitivanja.
Lečenje
Do danas ne postoji poznat lek za Kronovu bolest. Oboleli zajedno sa lekarom može samo sprečiti komplikacije i staviti zapaljenje pod kontrolu. Kako bolest uključuje epizode pogoršanja i periode povlačenja, tretman se fokusira na kontrolu tih epizoda, kao i pokušaj njihovog izbegavanja.
Neke od opcija za lečenje jesu lekovi, hirurški zahvat, ishrana, kotnrola stresa.
Lekovi
Razne vrste lekova se koriste u kontroli Kronove bolesti. Mogu biti prepisani pojedinačno, ili u kombinaciji sa drugim lekovima.
Farmakoterapija Kronove bolesti se može sprovoditi sledećim lekovima.
Aminosalicilati – Ukoliko imate blaži oblik Kronove bolesti, Vaš lekar će prepisati aminosalicilate koji umanjuju zapaljenje i simptome. U ovu grupu lekova spadaju:
Sulfasalazin
Mesalamin
Olsalazin
Balsalazid
Doktori prepisuju ove lekove najčešće kao dugotrajnu terapiju. Oni održavaju bolest u remisiji. Mogu se uzimati oralno, kao supozitorije ili kombinacija ova dva u zavisnosti od dela digestivnog trakta koji je zahvaćen.
Neželjena dejstva obuhvataju:
Mučninu
Povraćanje
Dijareju
Gorušicu
Glavobolju
Kortikosteroidi – Grupa lekova koja umanjuje zapaljenje digestivnog trakta. Doktori ih prepisuju za kratkotrajno oslobađanje od simptoma. Najčešće se prepisuje budesonid, a ukoliko je stepen bolesti naprednjiji ili prvi lek ne donosi rezultate, doktor će prepisati drugi lek iz ove grupe, poput prednizona i metilprednisona.
Neželjena dejstva obuhvataju:
Glaukom (porast krvnog pritiska u očima)
Oticanje
Visok krvni pritisak
Dobitak na težini
Ukoliko primenjujete kortikosteroide duže od tri meseca, mogu se javiti ozbiljne posledice, poput:
Osteoporoze (gubitak gustine kostiju)
Problema sa jetrom
U najvećem broju slučajeva se kortikosteroidi primenjuju kraći vremenski period, ispod tri meseca, i nakon toga se najčešće prepisuje metotreksat koji održava bolest u remisiji nakon primene kortikosteroida i uklanjanja simptoma.
Imunomodulatori i imunosupresivni lekovi – Veruje se da je osnova Kronove bolesti problem u imunom sistemu organizma, gde ćelije koje trebaju da zaštite organizam ga zapravo napadaju. Zato se delujući na imuni sistem poboljšava stanje bolesti. Uglavnom se prepisuju ukoliko terapija aminosalicilatima i kortikosteroidima ne uspe. Najčešće prepisivani lekovi iz ove grupe:
Azatioprin
Merkaptopurin
Ciklosporin
Metotreksat
Neželjena dejsva obuhvataju:
Glavobolja
Mučnina
Povraćanje
Dijareja
Kod primene ovih lekova se mogu pojaviti i ozbiljnije posledice, jer ovi lekovi mogu dovesti do slabljenja imunog sistema i smanjiti rezistenciju organizma na infekcije. Te posledice mogu biti:
Pankreatitis (zapaljenje pankreasa)
Problemi sa jetrom
Mijelosupresija (toksično dejstvo leka na koštanu srž, usled čega ona smanjeno produkuje krvne ćelije)
Biološka terapija – Grupa lekova koja se prepisuje u blagim oblicima i u aktivnim oblicima bolesti. Umanjaju simptome i olakšavaju prestanak terapije kortikosteroidima. Prepisuju se i pri postajanju fistula. Daju se intravenski, u vidu injekcije, smanjuju zapaljenje i ne utiču na ceo imuni sistem. U ovu grupu lekova spadaju:
Infliksimab
Adalimumab
Natalizumab
Vedolizumab
Na mestu injekcije se može primetiti crvenilo, otok i iritacija. Kao neželjena dejstva se mogu javiti još i:
Glavobolja
Groznica
Drhtavica
Nizak krvni pritisak
U toku terapije doktor Vam može prepisati i dodatne lekove, poput antibiotika, da bi ublažio bakterijsku infekciju u digestivnom traktu. Ukoliko se pokažu znaci anemije, prepisaće Vam vitamin B12 ili suplemente gvožđa.
Obratite se doktoru, porazgovarajte sa njim o svojim simptomima i zatim će se odrediti najbolja terapija za Vas.
Hirurški zahvat
U zavisnosti od lokalizacije, i ozbiljnosti stanja, hururško uklanjanje obolelog dela creva može biti neophodno. Takođe može biti neophodno uklanjanje čira ili blokade u crevima koji su nastali kao komplikacija bolesti. Ovi zahvati neće izlečiti bolest, jer je Kronova bolest hronično stanje koje će sepojaviti opet tokom života.
Ishrana
Ljudi oboleli od Kronove bolesti su često pothranjeni jer infmlamacija delova creva može dovesti do malapsorpcije hranjivih materija. Ishrana sa malo vlakana može da smanji pokretljivost creva i time pomogne u kontroli dijareje. Smanjenim unosom mlečnih proizvoda, kao i hrane koja uzrokuje nadimanje (pasulj, kupus, brokoli…) simptomi bolesti se poboljšavaju. Ukoliko niste sigurni da li imate zdrave prehrambene navike posavetujte se sa nutricionistom ili dobrim fitnes trenerom.
Kontrola stresa
Stres može povećati učestalost i ozbiljnost perioda pogoršanja bolesti. Smanjenje stresa može pomoći u ublaženju simptoma.
Kronova bolest može biti veliki izazov sa kojim se oboleli susreće tokom celog života. Pridržavanje plana lečenja i saveta lekara, kao i držanje dijete umnogome povećava kvalitet života obolelih.
izvor:produzizivot.com
