Kopriva nas poznaje u dušu, i kad nas opeče, nije to ništa strašno, zar ne? S nama je u čaju i jedan je od simbola zdravlja naših krajeva. Taj je pijedestal naša „seljanka“ doista i zaslužila
Kopriva ne treba PR stručnjake. Još dandanas ljudima se digne jedna obrva kada držim predavanje ili pišem o gotu koli, dezmodiju ili ortosifonu. Volimo mi egzote, ali najviše povjerenja ipak nam ulijevaju biljne prijateljice koje susrećemo posvuda oko nas. Kopriva pobudi osmijeh prepoznavanja svima. No, nemojte da vas zavara njezino narodsko ozračje domaće seljanke. Kopriva je besmrtna stanovnica sjeverne hemisfere i o nama je naučila mnogo, i previše. Poznaje nas u dušu, i kad nas opeče, nije to ništa strašno, zar ne? S nama je u čaju i jedan je od simbola zdravlja naših krajeva. Taj je pijedestal naša „seljanka“ doista i zaslužila.
Zašto kopriva peče
„Seljanka“ se htjela spasiti od proždrljivaca finim hipodermalnim iglama koje, poput meduzinih, ispuštaju u kožu tvari koje nas iritiraju. Tu je bitku promašila u svojoj, rekao bih, milosti prema nama. Većina ljudi misli kako je mravlja kiselina u koprivi razlog onih simpatičnih plikova. Ipak, ne možemo biti više u krivu. Kopriva je dobar poznavatelj ljudske neurofiziologije i imunologije. U iglama se skriva fascinantni koktel od histamina koji izaziva plikove začinjene slavnim serotoninom. U našim glavama serotonin je hormon sreće. Opet smo u krivu. Lokalno, serotonin izaziva bol, čak i strah, pogotovo ako ste u djetinjstvu bezbroj puta pali u koprive kradući kukuruz. To nije dovoljno pa sadrži i leukotriene koji izazivaju lokalnu upalu. No, taj složeni koktel kopriva je ipak nježno upakirala. Hipodermalne igle nanijet će ga zaista plitko, za razliku od zločestih meduza. Zašto se u narodu onda koristila za bol izvana? Prvi razlog nam je poznat – te tvari opterete živčane ogranke da prijeđu u stanje u kojem više ne generiraju bol. Drugi je, možda, jer upalne tvari u koprivi mogu prouzročiti suprotan učinak – organizam se sam trudi smanjiti upalu.
