Kompostiranje
Ako imate kuću i pri tome i dvorište, ovih dana imate puno posla samo sakupljajući lišće. Od starih grančica, opalog lišća i mnogih drugih ostataka koje bacate, možete da napravite kompost.
Kompostiranje je stara prirodna metoda kojom se organski ostaci pretvaraju u plodni humus. Bitno je da prvo izaberet mesto gde ćete držati kompost (bilo da ćete ograditi delić dvorišta ili kosristiti kantu).
Ostaci za kompostiranje razvrstavaju se u „zelene“ i „smeđe“. Zeleni materijali su bogati kiseonikom. Oni pomažu bržem rastu korisnih mikroorganizama.
U zeleni kompost spadaju: trava, ostaci voća i povrća, kesice od čaja…
U smeđi kompost spadaju: opalo lišće, grančice, slama, seno, piljevina, kora drveta, borove iglice.
Preporučuje se da se koristi dve trećine „smeđeg“ na jednu trećinu „zelenog“ materijala. Kompostiranje se može raditi tokom cele godine, ali jesen je idealna, zbog velike koločine opalog lišća. Na dnu treba da budu komadići drveta, grančica, pruća, a onda se dodaju ’’zeleni’’ ostaci i sve se pomeša pa namoči i prekrije slojem zemlje ili slame, sena i lišća.
Kompost treba s vremena na vreme promešati kako se ne bi usmrdeo i kako bi dobio dovoljno kiseonika – najmanje jednom mesečno. Kompostnu hrpu treba pokriti, čime se štiti od svetla, ali i preterane vlage u zimskim i prevelike suše u letnjim mesecima. Idealan materijal za pokrivanje je onaj koji propušta vazduh, a zadržava vlagu, na primer tanki sloj zemlje, suva trava, lišće, seno ili karton.
Nakon 6 meseci do godine dana iz organskog otpada nastaće prirodno đubrivo bogato hranjivim materijama – kompost.
Znaćete da je kompost ’’dobar’’ ako ima miris vlažne zemlje u šumi!
Ne postoji bolja stvar koju možete da pružite svojim biljkama, voću i povrću!
