Soda bikarbona je standardna namirnica u svim domaćinstvima i uglavnom se koristi kao sredstvo za rast testa.
Pored brojnih namena za mnoge stvari u domaćinstvu, ova namirnica može da pomogne prilikom gorušice, problema sa lošim varenjem i problema sa kiselinama u stomaku.
Svaka osoba ima rezerve alkalnih minerala u telu, kao što je kalcijum i natrijum. Ukoliko unesemo više nego što je potrebno ovih alkalnih minerala, telo ih skladišti u obliku kalcijum i natrijum bikarbonata.
Ove rezerve se koriste za regulisanje pH vrednosti krvi, jer ukoliko bi krv bila previše kisela ili alkalna veoma brzo bi se razboleli. Preveliko odstupanje pH vrednosti krvi u odnosu na uobičajeno može da dovede do težih oboljenja, pa čak i smrti.
pH vrednost krvi varira u zavisnosti od toga šta unosimo u telo, trenutnog zdravstvenog stanja, fizičke aktivnosti, stresa i još mnogo drugih faktora.
Primarno se natrijum bikarbonat koristi za nivelisanje kiselosti i alkalnosti krvi. Ukoliko se potroše te rezerve onda se koristi kalcijum bikarbonat i ostali alkalni minerali.
Po navodima Mayo Klinike, soda bikarbona može da pomogne prilikom olakšanja tegoba u stomaku kao što je kiselost i gorušica.
Međutim nemojte da preterate sa upotrebom i da svaki put za lečenje bola u stomaku koristite sodu bikarbonu, jer prevelika doza dugoročno može da ima negativne posledice.
Kako koristiti?
Soda bikarbona najčešće može da se pronađe u sledećim oblicima i izvorima:
Prašak za pecivo
Kapsule
Tablete
Granule
Rastvor
Količina unosa zavisi od oblika soda bikarbone koji koristite.
U slučaju da koristite soda bikarbonu u prašku, ovo su saveti Mayo Clinic po pitanju preporučene količine:
Soda bikarbona za želudac i gorušicu:
Tinejdžeri i odrasle osobe treba da unose pola kafene kašike na svaka dva sata zajedno sa čašom vode. Ukupna količina ne sme da bude veća od 5 kafenih kašika tokom jednog dana. U zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja doktor može preporuči drugačije količine.
Deca ispod 6 godina ne bi trebala da unose sodu bikarbonu osim ako stručno lice ne preporuči unos.
Ukoliko koristite soda bikarbonu u obliku tableta:
Tinejdžeri i odrasle osobe treba da uzimaju 325 miligrama (mg) do maksimalno 2 grama – 1 do 2 puta na dan
Deca između 6 i 12 godina – doza je 520 mg.
Deca ispod 6 godina ne bi trebala da unose sodu bikarbonu osim ako stručno lice ne preporuči unos.
Ukoilko su u pitanju tablete, granule ili neki drugi oblik onda obavezno pratite uputstva sa pakovanja ili se konsultujte sa doktorom.
Kako soda bikarbona funkcioniše?
Soda bikarbona pomaže prilikom ublažavanja simptoma želudačne kiselina i kontrolu gastroezofagusne refluksne bolesti (GERB) nakon jela.
Pankreas prirodno luči natrijum bikarbonat kako bi neutralisao stomačne kiseline.
Negativne navike kao što je pušenje, može da smanji prirodno lučenje natrijum bikarbonata u telu, čime se povećava rizik za nastajanje stomačnih kiselina.
Veruje se da soda bikarbona funkcioniše isto kao prirodan natrijum bikarbonat koji se luči u telu, te da ima iste pozitivne efekte na neutralisanje kiselina u želucu.
Soda bikarbona uneta eksternim putem sprečava stomačne kiseline da se skladište u jednjaku, što dugoročno gledano smanjuje rizik od oštećenja jednjaka. (1)
Razlika između soda bikarbone i praška za pecivo?
Kratak odgovor je kiselina.
Soda bikarbona se sastoji samo od jedne supstance a to je natrijum bikarbonat.
Natrijum bikarbonat je baza koja reaguje kada dođe u kontakt sa kiselinama kao što je recimo jogurt ili sirće.
Ova reakcija proizvodi ugljen dioksid (CO2) u obliku pene pune balončića. To je razlog zašto ovaj proces utiče na rast testa.
Međutim problem nastaje kada soda bikarbona dođe u kontakt sa kiselinama, jer reakcija je momentalna, a za kuvanje je potrebno nešto što će postepeno da diže testo.
Zato prašak za pecivo sadrži nekoliko kiselina kako bi se reakcije dešavale postepeno tokom pečenja.
Pored sode bikarbone, prašak za pecivo sadrži i monokalcijum fosfat i natrijum aluminijum sulfat ili natrijum pirofosfat kiseline (2). Ove kiseline reaguju u zavisnosti od toga da li je smesa vlažna ili vruća. Što obezbeđuje postepen proces rasta testa.
Sporedni efekti
Efekat na apsorpciju kalcijuma
Čest unos soda bikarbone može da smanji sposobnost tela da efikasno apsorbuje kalcijum.
Dugoročno gledano ovo može da dovede do razvoja bolesti kao što su osteoporoza i deformacija kostiju.
Na ovo posebnu pažnju treba da obrate žene i osobe koje prate ishranu ili dijetu gde namirnice sadrže malu količinu kalcijuma.
Prosečna zdrava odrasla osoba bi trebala da unese 1,000 mg kalcijuma na dan.
