Božić je naš najsvečaniji praznik, jer se vezuje za najlepše verske običaje i obrede.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. U našem narodu ovaj praznik se vezuje za najlepše verske običaje i obrede koji su se održali i danas, mada delimično promenjeni.
Badnji dan – 6. januar
Dan uoči Božića se zove Badnji dan. Naziv je dobio po Badnjaku koji se tog jutra seče, a uveče unosi u kuću. U gradskim sredinama se Badnjak kupuje na pijacama ili ulici.
Božićni ručak
Za Božićni ručak se obično sprema pileća čorba, sarma, pečenica, razne salate i pita od oraha.
Od svih praznika tokom godine, kao i raznovrsnih i lepih običaja koji ih prate, Badnji dan se izdvaja po načinu svetkovanja.
Kao što je krsna slava osobeni i prepoznatljivi znak za Srbina, tako je i Badnjak naročita srpska običajna odlika. Posle Badnjaka, u kuću se unosi slama koja se posipa po celoj kući. Domaćica preko nje stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta više nema, stavlja se pored šporeta ili peći. U gradskim sredinama se stavlja pored pečenice.
Božić – 7. januar
Običaj je da rano ujutru, prvo položajnik dolazi u domaćinovu kuću i pozdravlja ga sa „Hristos se rodi“. Na to domaćin odgovara: Česnica
Česnica je posebna vrsta hleba za koju se smatra da je dobila ime po tome što se mesi za čest (čast) Isusa Hrista, ili što se lomi na česti – onoliko delova koliko u domu ima ukućana.“Vaistinu se rodi“. Zatim položajnik prilazi ognjištu, džara vatru, posipa kuću žitom i parama sa željom da u njoj cele godine bude zdravlja, sreće i berićeta. Položajnik ostaje kao gost u kući domaćina. Domaćica mu sprema kolač, a domaćin daruje novcem, ili kakvim prigodnim poklonom.
Rano ujutru na Božić se ide u crkvu. Obilaze se najbliži rođaci, i toga dana je obično cela porodica na okupu. Pored sveće koju pali domaćin, domaćica iznosi česnicu koja se lomi na komade i namenjuje domu, domaćinu, položajniku, domaćici, deci i putniku namerniku. U česnicu se stavlja novčić. Onaj ko ga dobije u svom komadu – treba da ga čuva, jer je to znak njegove sreće.
