Kako čovek može biti sam u braku? Usamljen, a okružen ljudima? kako se 33 godine dug brak svede na sporazumni razvod? Prenosimo iskustvo jedne žene koja je baš to doživela…
Uvek sam bila dobra, brižna majka, nežna, bez poroka i loših navika. Moja deca su mi uvek verovala. Imam ih troje: dva sina i ćerku. Poslednjeg sina rodila sam u 37. godini, s velikom razlikom u odnosu na stariju decu.
Radila sam celog života, ali nekako sam trošila malo na sebe – više za decu, za dom, za udobnost. Nisam nigde išla, a htela sam… Pre braka uvek sam negde odlazila na odmor.
Moj muž, po svim standardima, nije bio loš: nije pio, nije pušio, sve je naizgled i generalno bilo u redu. Ali… Kada sam napunila 55 godina, deca su već bila samostalna i shvatila sam da više ne želim da živim tako i da više nema potrebe za tim.
Moj muž ima skup hobi – lov: tri čistokrvna goniča, mnogo različitog oružja, voki-toki , ali meni ne dozvoljava da imam čak ni mačku kod kuće, jer ih on ne voli. I mnogo stvari on ne voli od onoga što ja volim. I meni je sve to onemogućeno, jer njemu smeta.
